Planinarski dom Dojkinci, jedan od najmodernijih i potpuno opremljenih planinarskih domova u ovom trenutku u Srbiji, nalazi se u istoimenom selu, na četrdesetak kilometara od Pirota.

Ovaj planinarski dom je na ulazu u stroge prirodne rezervate Parka prirode Stara planina.

Pored doma protiče Dojkinačka reke a do njega, od Pirota, vodi asfaltni put.

Ovo je bila stara vojna karaula koju je opština Pirot 2005. ili 2006. kupila za neka mala sredstva od Vojske Republike Srbije, objašnjava grupi novinara direktor Turističke organizacije Pirot Bratislav Zlatkov .

Novinari, zahvaljujući Delegaciji EU u Beogradu, putuju u Bugarsku da bi proverili šta je to različito i da li je nešto isto sada, kada je ta zemlja u EU, u odnosu na ono vreme kad nije bila. 

Planinarski dom Dojkinci je, u stvari, primer primenjene priča o tome šta se sve može od evropskih para.

Projekat rekonstrukcije i dogradnje  je 2014. godine finansiran preko IPA programa prekogranične saradnje Bugarska- Srbija.

Ukupna vrednost projekta je bila 208.000 evra, sredstva su utrošena na rekonstrukciju i adaptaciju, radovi su započeli 2014. godine a završeni 2016. u januaru.

“Dobili smo 540 kvadrata funkcionalnog prostora, stara karaula je imala sto kvadratnih metara i to je i sada vidljivi deo zidan kamenom”, objašnjava Zlatkov.

Dom ima trpezariju za 54 mesta, četiri grupne spavaone sa 10, 13 i 2×15 ležaja i tri apartmana sa francuskim ležajima i svojim kupatilom. Ukupni kapacitet je 60 ležaja.

Ceo sistem grejanja radi i tokom zime i tokom leta.

“Dom održavamo i radi tokom cele godine, angažovana su dva domara i čistačica koji stalno rade ovde.

Turistička organizacija je marta meseca preuzela dom, čiji je osnivač grad Pirot. Preuzeli smo obaveze i izradili idejni projekat uređenja enterijera. Trudili smo se da to bude drvo i kamen, da odgovara ambijentu gde se objekat nalazi i nekih 10 miliona dinara smo potrošili 2016. godine za uređenje ukupnog enterijera.”, rekao je novinarima Zlatkov.

U ovaj dom dolaze različite grupe, nedavno je bilo i nekoliko ambasadora koji su posetili radionicu za tkanje pirotskih ćilima.

“Dolaze nam različite grupe i uglavnom smo do oktobra svakog vikenda bukirani. Uglavnom su to sportske organizacije, planinarska društva, različiti seminari, treninzi, edukacije različitih ustanova i institucija. Imaćemo nacionalnu koloniju, imamo sindikate, profesore…Dolaze i naši i stranci, uglavnom Bugara, ali ih ima i iz drugih zemalja. Imamo kompletno profesionalno opremljenu kuhinju, s tim da još uvek ne možemo da angažujemo kuvare i konobare, jer bi to povećalo broj zaposlenih, znate kako sistem funkcioniše. Grupa koja dolazi ili vodi svog kuvara koji odgovara za kuhinju i ostalo ili mi angažujemo kuvara i osoblje”, kaže Zlatkov.

Dom je zamišljen kroz projekat isključivo za organizovane grupe, za 15, 20 i više osoba. Grupe su obično od 20, 30, 50 i 60 posetioca.

A ako dodje veća grupa, u selu postoji još šest kategorisanih seoskih domaćinstava.

Zbog isplativosti projekta, cena je znatno ispod ekonomične, cena noćenja po osobi je 500 dinara.

A zbog doma i selo, koje ima oko 300-400 kuća, je živnulo.

Bilo je ono i ranije u sred prelepe prirode ali je Planinarski dom dao onu tako potrebnu nadu da neće uskoro u njemu ostati samo stari. Dojkinci je poslednje selo na ulazu u prirodni rezervat Stare planine.

Tu blizu, objašnjava nam Zlatkov, na četiri kilometra od Planinarskog doma, je jedan od najslikanijih vodopada na Staroj planini, vodopad Tupavica od 24 metara.

Pri rezervatu je nekih 200 kilometara obeleženih staza za planinarenje,
pešačenje, biciklizam…

I to nije sve.

Grad Pirot i Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj su od Evropske unije
dobili nastavak projekta, 100.000. evra za kompletno uređenje prostora oko doma.

“Ovde će biti bina sa drvenim balvanima i 4K projektorima, teren, ograda,
rasveta, staze, ljuljaške, dečje igralište i ostalo…”, objašnjava Zlatkov.

Novinarka JUGpressa je radoznala, pita da li bi išta od ovoga bilo da nisu dobili sredstva iz IPA programa.

“Verovatno da ne. E, sad, naša ideja i plan još 2012. godine, kada sam došao u Turističku organizaciju na poziciju direktora je bio taj da krenemo da nešto radimo ovde. Ali, znate i sami koliki su potencijali Pirota,

bez tog novca iz IPA programa teško da bi smo nešto sami uradili”, objašnjava Zlatkov.

Imaju i nove projekte, na poslednjem pozivu za projekte prekogranične saradnje su na rezervnoj listi.

“Objekat u Temskoj, tu imamo takođe završen objekat i on je na poslednjem pozivu na rezervnoj listi. Jako nam je bitna rekonstrukcija tamo, on ima 80 ležaja.
I ostaje nam specijalni rezervoar prirode Jerma, rekonstrukcija stare škole u selu Vlasu. Kad bi imali ta tri objekta završena, mogli bi da krenemo sa edukativnom rekreativnom nastavom. Studenti dolaze ovde na terenske nastave, Šumarski fakultet, Rudarsko-geološki, Matematički i ostali…Različite biološke sekcije i istraživačka društva. Reprezentacije u mušičarenju Srbije i Bugarske se ovde pripremaju, organizujemo takmičenje u ribolovu, ovde, na vrelu reprezentacije Srbije i Bugarske u raftingu imaju pripreme…Pokušavamo da širimo taj sistem i staze i sadržaja”, kaže Zlatkov.

Dosta ljudi se, kaže Zlatkov, vratilo i planira da rekonstruiše svoje kuće.

Pirot je iskoristio projekat koji je finansirala Svetska banka, preko Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Tri sela, Senokos u Dimitrovgradu, Gostuša i Dojkinci na teritoriji Pirota, su mogla da konkurišu za bespovratna sredstva.

Zahvaljujući tom novcu rekonstruisali su svoje kuće a uslov bio da ostane stil gradnje isti. Krov sa kamenim pločama, drvo, kamen i ostalo. Tako su i nastale kategorisane kuće. Ali, mnogo veća sredstva, negde oko tri miliona evra je vraćeno u fond, nisu iskorišćena.

“Tu je bilo i za pašnjake, i to su sredstva koja više ne postoje. A ljudi stalno pitaju hoće li opet biti tih programa, da rekonstruišu svoje kuće. Selo je živnulo, otvorena je kafana, nove prodavnice rade, ta mala lokalna seoska ekonomija funkcioniše. Svi kupuju krompir, sira, kiselo mleko, jagnjetinu”, objašnjava jednu propuštenu šansu Zlatkov ali i dobrobit za zajednicu iz onoga što je iskorišćeno.

“Imamo blizu ribnjak pastrmke, krompir, brašno, sve što je za pitu, zelje, paradajz…Imamo 32 kategorisane kuće sa 150 ležaja u 12 sela. Sezona je od maja do oktobra. Krene oko Uskrsa, prvomajski praznici i celo leto. Mi smo
i u sistemu od pretprošle godine, prijavimo naše kuće u sistem besplatnih vaučera”, kaže Zlatkov.

Planinarski dom i selo Dojkinci su predstavljeni i na sajmu turizma u Sofiji, što za rezultat ima veliki broj turista iz Bugarske.

Zlatkov kaže da na Pirotski sajam u jednom danu dođe oko 10.000 ljudi organizovano, oko 200 autobusa, iz Bugarske.

A zbog velikog interesovanja turista za ovaj kraj, javlja se problem smeštaja.

“Ukupno u gradu i selima imamo nešto preko 600 ležaja, što je malo. Prošlu 2016. godinu smo završili sa nekih 28.500 noćenja, od čega su polovina stranci, a 2015. sa 22.000. Znači, povećanje od 6.500”, priča nam Zlatkov.

Tiristička organizacija, u kojoj, saznajemo, radi samo četvoro ljudi, ima i angažovane vodiče, sa uredno završenom obukom.

Planinarski klub ima i planinarske vodiče, koji su posebno licencirani.

“Za sada ostvarujemo između tri i četiri miliona prihoda godišnje. Od seoskog turizma, planinarskog doma, organizacija različitih manifestacija. Organizujemo sajam pirotske peglane, Čiz fest (festival sira i kačkavalja u septembru), Jagnjadu, Festival planinskih jela i niz tih manifestacija. Imamo suvenirnicu u svom delu i agencijsko poslovanje. Dosta ljudi preko nas putuje u Sofiju, na predstave baleta i opere, što je jako interesantno”, nabraja dalje Zlatkov.

Kaže i da za manifestaciju Pirotska peglana kobasica i slične njoj ne dobijaju nikakav novac od Ministarstva trgovine i turizma.

Plate, kaže, sami zarađuju.

Nije Planinarski dom Dojkinci jedini projekat za koji je Pirot dobio novac iz IPA fondova.

Novcem iz ovog evropskog fonda rekonstruisana je sale Doma kulture, novac je dobijen i za Omladinski stadion, škole…Na poslednjem IPA pozivu Pirot je dobio još četiri projekta: uređenje partnera Planinarskog doma, za Adrenalin park kod zatvorenog bazena, treći projekat je rekonstrukcija srpske srednjevekovne tvrđave i četvrti je namenjen opremanju dečjeg i odeljenja za trudnice i porodilje u pirotskoj bolnici.

Da nisu konkurisali i da sredstva nisu odobrena, teško da bi grad Pirot sam mogao da uradi te projekte.

Ovako će, zahvaljujući novcu Evropske unije, otvoriti još neku mogućnost da ljudi ostanu u svom gradu i započnu, ili nastave, neki posao koji se oslanja na ove projekte.

Jedini zaključak, to sa Evropskom unijom izgleda mnogo dobra stvar. Za one koji znaju i umeju.

Izvor: vesti.rs, avgust 2021. godine.