Rtanj – Šiljak (1565 mnv) – Letnji uspon južnom stranom

Rtanj je planina koja se nalazi u istočnoj Srbiji, oko 200 km jugoistočno od Beograda, nadomak Boljevca. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak (1565 m) predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa. Sa južne strane padovi su blagi i prema podnožju se prostire visoravan koja se lagano spušta ka Soko Banji. Na severnoj strani Rtanj je izrazito odsečen sa oštrim grebenom pri vrhu. Na istočnom kraju grebena, uzdiže se glavni vrh Šiljak. Severna strana Rtnja prekrivena je šumama i pašnjacima, obrasla autohtonim biljnim vrstama i obiluje izvorima pitke vode.

Na uspon južnom stranom se polazi iz naselja Rtanj (oko 640 mnv), početni deo uspona se odvija zemljanim putem, a zatim se nakon dvadesetak minuta laganog hoda ulazi u šumu kroz koju se uspon odvija oko 60 minuta. Po završetku ovog dela staze stiže se na visinu od oko 1000 metara odakle do vrha ima još oko 3,5 km. Završni deo uspona se odvija serpentinama. Uspon traje od 3 do 4 sata, za silazak sa vrha je potrebno oko 2 sata. Ukupna dužina staze iznosi oko 14 km. Staza je obeležena planinarskim markacijama i smerokazima.

Ni preterano visoka, ni preterano niska planina; daleko od najtežeg uspona u ovom delu Evrope, ali i daleko od najlaganijeg; prelazi se dosta velika visinska razlika – 1200m, ali nema tehnički zahtevnih delova. Rtanj ima više staza koje vode na vrh, lepo su obeležene, a najlakša je ona sa južne strane, kojom se iskusniji planinari uglavnom samo spuštaju nakon što su se popeli nekom težom. Neiskusniji, kao i oni u lošijoj kondiciji, južnom se najčešće i penju i spuštaju.

Rtanj je planina na kojoj vreme ume da bude dosta promenljivo, često duva jak vetar, ume da bude maglovito, neretki su i udari groma, nema nijednog izvora vode na stazama pa se neiskusniji planinari često izmuče usled žeđi, a oštri zimski klimatski uslovi na Rtnju umeju čak da iznenade i iskusnije planinare.

Oprema je potrebna i tokom letnjih meseci, i svaki iskusniji planinar će vam savetovati da ne krećete ako nemate barem adekvatnu obuću. Ne morate kupovati najskuplju planinarsku opremu, za početak je dovoljno da uzmete i najjeftiniju, pa ćete menjati i dodavati vremenom kada shvatite zašto je i koliko adekvatna oprema bitna. Adekvatna obuća je prevashodno bitna kako ne biste neodgovarajućim cipelama dodatno nepotrebno opterećivali zglobove, kolena, i sve ono što na planinarenju, inače, vremnom ume da strada zbog same prirode te aktivnosti i opterećenja koje izaziva.

Rtanj je udaljen nekih 210 km od Beograda (oko 2.5 sata vožnje). Put do tamo nije težak, uglavnom se ide autoputem E75 koji je u prilično pristojnom stanju. Nakon isključenja kod Paraćina, prođe se nekoliko lokalnih puteva i stiže se do sela Rtanj.

Većina ljudi kreće Južnom planinarskom stazom – koja je lakša. U oba smera ima oko 15 km, a ukupan uspon je oko 1000 m. Pešačenje do vrha bi trebalo da traje oko 3-4 sata umerenog tempa, plus nešto kraće vreme za spuštanje (oko 2.5h). Što se tiče težine staze –to je 4 od 10 na skali zahtevnosti planinarskih staza.

S obzirom da uspon na planinu Rtanj spada u srednje fizički zahtevne staze, objasnićemo vam odeljke korak po korak kako bismo vam pomogli da se dobro pripremite! Prvi deo staze je zemljani put i vodi vas do pošumljenog dela. Nakon toga sledi kamenita „kozja staza“, sa puno guste vegetacije. Taj deo staze koji može biti klizav i blatnjav u slučaju kiše. Dobra stvar u ovome je što niste direktno izloženi suncu, ali pripazite kako koračate jer postoji mogućnost da se okliznete.

Na kraju „kozje staze“ doći ćete do jedne od baza gde možete prvi put dobro pogledati planinu. Možete videti oblake na vrhu, a nešto dalje ispred, nalaze se osnove stvarne „piramide“. Pogled je veličanstven. Kako idete dalje ka vrhu nema više drveća i lišća – samo trava, cveće i stene. Imajte u vidu važnu činjenicu, da se temperatura primetno smanjuje kako se penjete.

Pola sata od vrha ulazi se u „oblačno područje“ gde je vazduh ređi, a vetar jači. Napokon se stiže do vrha Šiljak na 1565 m. Na vrhu se nalazi mala srušena kapela i skoro postavljeni novi pravoslavni krst.

Istorija Rtnja se vezuje za priču o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima, a supruga Greta sa Juliusovom braćom preuzela je rukovođenje rudnikom. Za sećanje na svog muža, Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Crkvu je gradilo 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine.

Ostaci kapele na vrhu Šiljak, nakon devastacije nastale 1992. godine kada je kapela srušena dinamitom u pokušajima traganja za davno skrivenim bogatstvom. Povod je priča o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana za legendu o dvorcu čarobnjaka koji je po predanju postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je čuvano ogromno blago. Postoji inicijativa da se ova kapelica ponovo obnovi.

Ukoliko imate adekvatnu planinarsku opremu i u kondiciji ste jer redovno vežbate, dopašće vam se itekako to penjanje.

Ako idete nekom težom stranom (bilo kojom osim južne), i uprkos dobroj kondiciji, nemojte očekivati baš da vam to planinarenje bude lako. Umorićete se svkako. Ali verovatno taman koliko treba: taman toliko da shvatite zašto je umor jedna od stvari koje svi planinari, na neki čudan način, zapravo najviše vole na planinarenju.

Kada počnete da volite umor, e tada možete biti sigurni da ste se zauvek navukli na planinarenje.

Izvori: tamovamo.com, explore-serbia.rs, wikipedia.rs, jul 2023. godine.