Suva planina, smeštena u jugoistočnoj Srbiji, jedan je od najimpresivnijih i najsurovijih planinskih masiva u zemlji. Iako manje poznata široj javnosti u poređenju sa Kopaonikom ili Zlatiborom, ova planina među planinarima ima status gotovo mističnog mesta – planine koja ne oprašta nespremnost, ali obilato nagrađuje uporne, spremne i radoznale. Najviši njen vrh, Trem, sa svojih 1.810 metara nadmorske visine, nije samo najviša tačka Suve planine, već i simbol njenog karaktera: divlji, ogoljen, oštar, ali moćan i uzvišen.

Uspon na Trem je više od rekreacije. To je dan borbe sa sobom, prirodom, usponima i vetrom, ali i dan u kome se, na kraju puta, pogled sa vrha pamti godinama. Nije retkost da planinari koji su jednom stajali na Tremu, godinama kasnije o njemu govore s poštovanjem kao o svetom mestu.

Geografski položaj i prirodne karakteristike

Suva planina se pruža u pravcu severozapad–jugoistok, između Niške kotline na severu i doline reke Toplice na jugu. Njen greben dominira nad okolinom – naglo se uzdiže iz ravnice, a onda, poput prirodne tvrđave, postaje sve strmiji i nepristupačniji kako se ide ka centru planine. To je planina bez vodenih tokova na većim visinama – nema jezera, niti potoka – pa se njeno ime „suva“ odnosi upravo na taj nedostatak površinskih voda. Ipak, unutar same planine krije se veliki broj podzemnih kraških oblika – pećina i jama, od kojih mnoge još nisu istražene.

Teren je u većem delu kamenit, sa siparima i stenovitim formacijama koje podsećaju na planine Dinarida. Vegetacija je izrazito raznovrsna – na nižim nadmorskim visinama dominira bukva, zatim dolazi nisko rastinje, pa travnate površine, a na najvišim tačkama – samo kamen i vetar. Ovaj prelaz iz jednog biljnog sveta u drugi može se pratiti gotovo sa svakih 200 metara uspona, što čini hod kroz planinu dodatno zanimljivim i edukativnim. Posebno je upečatljiv kontrast između guste senovite šume na početku i surovog, ogoljenog vrha Trema.

Pristup stazi i organizacija ture

Najčešća i najpraktičnija polazna tačka za uspon na Trem je planinarski dom „Bojanine vode“, koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 860 metara. Do doma se može doći automobilom iz pravca Niša, putem koji prolazi kroz sela Donja i Gornja Studena. Put je asfaltiran do doma i u solidnom je stanju. Na samom početku nalazi se i česma sa planinskom vodom, koja je poslednja tačka za snabdevanje pre početka uspona.

Staza od Bojaninih voda do Trema duga je oko 7,5 kilometara u jednom pravcu, sa ukupnim usponom od približno 950 metara. Sama staza je jasno markirana, ali zbog terenskih uslova nije preporučljiva za potpune početnike bez fizičke kondicije. Planinari često kombinuju uspon i silazak u obliku kružne ture – npr. uspon preko Devojačkog groba, a povratak preko Mosora ili Rakoskog dola, što dodatno obogaćuje doživljaj.

Deonica po deonica – kako izgleda uspon

Prvi deo staze vodi kroz gustu bukovu šumu. Podloga je zemljana, blago vlažna i prijatna za hodanje, sa blagim usponom koji omogućava da se telo zagreje. Ovaj deo traje oko sat do sat i po, u zavisnosti od tempa. Na visini od oko 1.300 metara nailazi se na plato zvan Devojački grob. Odatle staza izlazi iz šume i kreće se ka grebenu, gde počinje pravi izazov. Teren postaje znatno zahtevniji – hodate po siparu i kamenju, bez hlada, izloženi vetru i suncu. Tu se oseća pravi duh Suve planine: oštrina pejzaža, miris suvih trava i pogled koji se sve više širi.

Završni deo uspona vodi uz sam greben – to je deo koji oduzima dah kako usled napora, tako i zbog vidika. Desno se vidi padina koja se strovaljuje ka Gornjoj Studeni, levo se pruža pogled ka Mosoru i dalje ka Staroj planini. Vrh Trem je ravan i širok plato sa malim kamenom oznakom na sredini – ništa spektakularno samo po sebi, ali ono što vas okružuje čini da se osećate kao da ste na vrhu sveta.

Šta očekivati na vrhu

Vetrovito je gotovo uvek, i to vetrovima koji dolaze iz različitih pravaca. Na vedar dan, sa Trema se jasno vidi Niš, ali i Stara planina na istoku, Radan ka jugu i deo Kopaonika na zapadu. Pogled se pruža u krug, bez prepreka. Nema mobilnih tornjeva, kafića ni gužve – samo priroda, tišina i osećaj postignuća.

Mnogi planinari na vrhu ostaju i po sat vremena, uživajući u pogledu i obroku koji su poneli. Za razliku od popularnih komercijalnih destinacija, ovde nećete naići na veliki broj ljudi – ponekad ćete Trem deliti sa još jednom ili dve grupe, a ponekad biti sasvim sami.

Praktični saveti za one koji planiraju uspon

Zbog nedostatka prirodnih izvora, voda se mora nositi sa sobom u dovoljnoj količini – minimum dve litre po osobi. Ne postoji mogućnost dopune usput, pa je planiranje potrošnje ključno. Hrana treba biti lagana, ali hranljiva – energetske pločice, orašasti plodovi, suvo voće i sendviči su najbolji izbor.

Što se obuće tiče, obavezne su čvrste planinarske cipele koje štite zglob. Teren zna biti nezgodan, a sipar može da „proklizava“. Štapovi mogu biti velika pomoć, naročito pri silasku. Vreme može brzo da se promeni, pa u rancu treba imati i vetrovku i zaštitu od kiše, čak i leti. U letnjim mesecima, krema za sunčanje i kapa su obavezni, jer je veći deo staze potpuno izložen suncu.

Kada ići

Najbolje vreme za uspon je od aprila do novembra. Proleće donosi buđenje planine i svežinu, leto duge dane i spektakularne vidike, dok je jesen posebno lepa zbog boja šume na nižim deonicama. Zimi je Trem takođe dostupan, ali samo za iskusne planinare sa kompletnom zimskom opremom i poznavanjem rute, jer sneg zna potpuno da zamaskira stazu.

Zaključak

Uspon na Trem nije turistička šetnja, već prava planinarska tura. Nije najteža u Srbiji, ali je jedna od onih koje zahtevaju ozbiljnost i poštovanje prema prirodi. Zauzvrat, pruža sve ono što planinarenje čini posebnim: tišinu, moćne pejzaže, unutrašnju snagu i mir. Suva planina je mesto gde planinari ne dolaze da pobede planinu, već da je razumeju. A Trem je njena kruna.

Ako želiš da iskusiš Srbiju iz perspektive koju nećeš naći u vodičima, ako želiš tišinu visine, vetar na licu i kamen pod nogama – Suva planina te zove. I Trem te čeka.

Penjanje na stenu je uzbudljiv sport koji se sve više širi i postaje popularan, kako među amaterima, tako i među iskusnim alpinistima. Sposobnost da se uspinjete na vertikalnim ili čak previsnim stenama donosi jedinstveno iskustvo, u kojem je kombinacija fizičke snage, mentalne koncentracije i strategije ključna za uspeh.

Bilo da ste početnik ili već iskusni penjač, jedan od najvažnijih faktora za sigurnost i uspeh u ovom sportu je odabir odgovarajuće alpinističke opreme. Kvalitetna oprema ne samo da omogućava efikasnije i sigurnije penjanje, već takođe povećava vašu udobnost i smanjuje rizik od povreda.

Alpinistička oprema: Osnovna i specijalizovana

Alpinistička oprema obuhvata razne proizvode, a svaki deo opreme ima specifičnu funkciju koja doprinosi sigurnosti i performansama tokom penjanja. Evo nekoliko osnovnih komada opreme koja je neophodna svakom penjaču:

• Penjački cipele i obuća: Kvalitetna obuća je najvažniji element za svakog penjača. Penjačke cipele treba da budu udobne, sa dobrim prijanjanjem i ojačanjima koja obezbeđuju stabilnost tokom penjanja. Kvalitetne cipele za penjanje omogućavaju precizno prijanjanje na stenu, čime ćete imati bolji grip na steni.
• Skladni pojasevi (harness): Pojas je ključni komad opreme koji omogućava sigurnost i slobodu kretanja tokom penjanja. Pojas treba da bude pravilno podešen, udoban i čvrst kako bi mogao da izdrži pritisak u slučaju pada.
• Karabineri i užad: Karabineri su nezamenjiv alat za vezivanje u penjanju. Oni omogućavaju brzo povezivanje sa stenom ili drugim penjačima, dok užad pružaju sigurnost i omogućavaju penjanje bez straha od pada.
• Kuka i čekić za penjanje: Za ozbiljne alpinističke ture, potrebni su čekići i kukice koje se postavljaju u stenu radi stabilizacije. Korišćenje ovih alata zahteva iskustvo, ali oni omogućavaju penjanje čak i na veoma zahtevnim i strmim terenima.

Alpinizam: Više od sporta

Alpinizam je više od same aktivnosti penjanja – to je filozofija i način života. Alpinisti ne samo da se suočavaju sa fizičkim izazovima, već i sa mentalnim i emocionalnim testovima. Prava ljubav prema ovom sportu dolazi iz želje da se dostignu vrhovi, ne samo fizički, već i emotivno i psihološki. Penjanje na stenu zahteva fokus, koncentraciju i sposobnost da se izdrže teške situacije.

Uzmimo, na primer, visinske stene ili velike planinske vrhove. Tamo je svakodnevno suočavanje sa ekstremnim vremenskim uslovima, visinskom bolešću i iscrpljenjem, ali takođe i osećajem zajedništva sa prirodom i onim što je zaista važno u životu.

Ferate: Sigurno penjanje sa uživanjima

Ferate (via ferrata) predstavljaju specifičan oblik penjanja, koji kombinuje elemente planinarenja i alpinizma, ali uz dodatnu sigurnost koju obezbeđuje metalna oprema postavljena direktno na steni. Na feratama penjači koriste metalne lestve, sajle, klizne mostove i stepenice koji su postavljeni na steni, što omogućava lakše savladavanje visinskih razlika koje bi inače bile previše zahtevne ili opasne za obične planinare.

Ferate su idealne za one koji žele da dožive uzbuđenje penjanja na stene, ali bez potrebe za specifičnim alpinističkim iskustvom. Iako je oprema neophodna – penjački pojas, karabineri, uže – ferate nude veću sigurnost od tradicionalnog penjanja jer su svi ključni sigurnosni elementi unapred postavljeni. Takođe, ferate su popularne i među porodicama, jer omogućavaju sigurno i zabavno iskustvo za sve uzraste.

Mesta u Srbiji za ferate

Srbija postaje sve popularnija destinacija za ljubitelje ferata, jer su u poslednjim godinama otvarana nova, sigurna i uzbudljiva mesta za ovaj vid penjanja. Evo nekoliko značajnih lokacija:

• Ferata Kablar – Smeštena u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kod Čačka, Kablar ferata je pogodna za početnike. Ovaj uspon nudi prelepe poglede na reku Moravu, a težina staze je A (laka).
• Ferata Gornjak – Ova ferata se nalazi u naselju Ždrelo, opština Petrovac na Mlavi, i nudi stazu sa težinama B, C i D (od lake do teške). Idealna je za penjače srednjeg i višeg nivoa iskustva.
• Ferata Mučanj – Smeštena u selu Katići, opština Ivanjica, ferata Mučanj je izazovnija i pogodna za iskusnije penjače. Težina staze varira od B do D (od lake do teške), što je čini izazovnim usponom.
• Ferata Lipovac – Ova ferata se nalazi na obronku planine Ozren, kod Aleksinca, i pogodna je za penjače srednje težine. Težina staze je B (srednje teška).
• Ferata Ostrovica – Smeštena na planini Rudnik, ferata Ostrovica je pogodna za početnike i nudi lagan uspon. Težina staze je A (laka).
• Ferata Berim – Smestena na planini Mokra Gora, u Ibarskom Kolašinu, ferata Berim je srednje teška staza dužine oko 4 km. Sa vertikalnim i horizontalnim delovima, pruža izazovnu avanturu i fantastične poglede. Težina staze je od B do C (srednje teška).

Kada se pripremate za penjanje na feratu, potrebno je da imate specifičnu opremu koja garantuje sigurnost tokom penjanja. Evo liste osnovnih komada opreme za feratu:

Oprema za feratu

1. Penjački pojas (harness)
   Pojas je osnovni komad opreme koji omogućava vezivanje za sajle, kao i sigurno kretanje tokom penjanja. Za ferate je važno da pojas bude udoban, sa dodatnim džepovima za karabiner i druge potrebne alate.
2. Ferata set (Via Ferrata Kit)
   Ferata set je specijalizovana oprema koja je ključna za sigurnost na feratama. Sastoji se od sledećih komponenata:
   • Dva karabinera sa sigurnosnim sistemima: Karabinere treba koristiti za povezivanje sa metalnim sajlama ili elementima ferate.
   • Elastične poveznice: Poveznice spajaju karabiner sa pojasom, a elastičnost omogućava veću slobodu kretanja i smanjuje opterećenje pri padovima.
   • Uže ili traka sa amortizerom: Ovo je bezbednosna karakteristika koja apsorbuje silu pada i smanjuje mogućnost povreda u slučaju nesreće.
3. Penjačke rukavice
   Rukavice su bitne za zaštitu ruku jer tokom penjanja možete imati kontakt sa oštrim metalnim delovima ferate, kao i stenom. Takođe, rukavice poboljšavaju prianjanje i sprečavaju povrede od trenja.
4. Penjačke cipele
   Penjačke cipele su ključne za sigurno penjanje. Iako na feratama nisu potrebne specijalizovane penjačke cipele, važno je da obuća bude udobna, pruža dobar grip i ima čvrstu konstrukciju koja štiti stopala. Idealne su čvrste cipele koje pružaju stabilnost na steni i omogućavaju lako kretanje.
5. Šlem
   Šlem je obavezna oprema za penjanje na feratama jer štiti od pada kamenja, udara o stenu ili eventualnih nesreća. Šlem za ferate obično imaju dobru ventilaciju i laganu konstrukciju, ali su dovoljno čvrsti da pruže adekvatnu zaštitu.
6. Planinarski ranac
   Iako penjanje na ferati ne zahteva veliku količinu opreme, mala planinarska torba može biti korisna za nošenje vode, hrane, prve pomoći, kao i dodatne opreme. Preporučuje se da ranac bude mali i lagan, ali dovoljno prostran da stane osnovna oprema.
7. Kompas i karta (ako je potrebno)
   Ako penjete na feratama u manje poznatim područjima, kompas i karta mogu vam pomoći da se snađete na terenu. Iako su mnoge ferate obeležene, uvek je dobro imati osnovne navigacijske alate sa sobom.
8. Prva pomoć
   Zbog prirode sporta, važno je imati osnovne stvari za prvu pomoć, kao što su zavoji, antiseptik, flasteri i slično, za slučaj manjeg incidenta ili povrede.

Dodatne preporuke:

• Voda i energija: Uzmite dovoljnu količinu vode, jer je važno ostati hidriran tokom penjanja. Takođe, energetske pločice ili voće mogu biti korisni za održavanje energije tokom penjanja.
• Pogledajte vremenske uslove: Pre nego što krenete na feratu, obavezno proverite vremensku prognozu. Ferate nisu bezbedne u lošim vremenskim uslovima, poput jake kiše ili vetra.

Oprema za ferate omogućava sigurno i efikasno kretanje kroz ovaj specifičan oblik penjanja. Korišćenje odgovarajuće opreme, kao što su ferata set, pojas, rukavice i šlem, ključno je za vašu sigurnost. Svaka oprema ima svoju funkciju i sve komponente zajedno čine da vaše iskustvo penjenja bude sigurno i sa uživanjem.

Zašto se baviti penjanjem?

Penjanje je sport koji nudi neverovatne fizičke i mentalne koristi. S obzirom na to da je izuzetno zahtevan, on doprinosi poboljšanju snage, izdržljivosti i koordinacije. Takođe, zbog stalnog izlaganja novim izazovima i učenju tehnika, alpinizam pomaže u razvijanju veće mentalne oštrine i samopouzdanja.

Alpinizam nije samo za ekstremne sportiste – danas je dostupan svima. Penjanje na steni, bilo da se radi o veštačkim stenama ili prirodnim stenama, je sjajan način da se upoznate sa sportom i uživate u slobodnom vremenu. Da biste se ozbiljno bavili ovim sportom, svakako je preporučljivo uputiti se na kurseve sa instruktorima, koji će vas naučiti sigurnim tehnikama i pomoći da shvatite suštinske principe alpinizma.

Penjanje na stenu i alpinizam su fantastični sportovi koji omogućavaju fizički izazov, emotivno ispunjenje i osećaj postignuća. S odgovarajućom opremom i posvećenošću, možete savladati i najteže stene. Ferate, kao specifičan oblik penjanja, omogućavaju svima da uživaju u ovom sportu sa dodatnim elementima sigurnosti, a na brojnim lokacijama u Srbiji možete iskusiti uzbuđenje penjanja u prirodi. Bilo da ste početnik ili iskusni penjač, svet alpinističke opreme i tehnika je bogat i uvek nudi nove stvari za istraživanje.

Autor: Bojan Đorđević, februar 2025.

Za mnoge od nas aplikacije za planinarenje su tu da ostanu u brdima. Većina pametnih telefona je pouzdana, vodootporna i uz nekoliko jednostavnih trikova (kao što je aktiviranje režima u avionu i nošenje rezervnog paketa napajanja) trajanje baterije je više nego dovoljno. Ovde ćemo pogledati najbolje aplikacije za planinarenje koje će vam pomoći da pronađete put u planinama.

Aplikacije za digitalno mapiranje i navigaciju za planinarenje zauzimaju različite pozicije duž spektra upotrebe. Mnogi ljudi više vole da se kreću pomoću mape i kompasa i žele samo aplikaciju za planinarenje kao rezervnu kopiju u poslednjem slučaju. Neki vole pogodnost planiranja rute u aplikacijama za planinarenje, ali ipak više vole papirnu mapu za korišćenje na brdu. Drugi idu all-in sa digitalnom navigacijom i tradicionalni navigacioni komplet ostaje u paketu kao rezervni sistem.

Za dovoljno iskusne, svaki od ovih pristupa je validan i može se koristiti bezbedno, tako da je prvo pitanje da se zapitate koju ulogu biste želeli da aplikacija za mapiranje igra u vašim planinskim avanturama. Postoji nekoliko prednosti korišćenja alata za digitalno mapiranje. Planiranje ruta je često znatno brže i lakše i automatski će izračunati udaljenost, ukupan uspon i druge podatke.

Možete da uvećavate i umanjujete mapu i da nosite karte za ceo svet u džepu. Lokacije od interesa mogu se sačuvati kao putne tačke. Neke od najboljih aplikacija za planinarenje vam omogućavaju da prikažete ogromnu količinu podataka na ekranu odjednom, kao što su višestruke planirane rute (često označene bojama) i veliki skupovi tačaka (kao što su svi Munros).

Google mape neće seći. U najmanju ruku, najbolje aplikacije za planinarenje moraju ponuditi detaljno topografsko mapiranje van mreže. Iako postoji nekoliko dobrih opcija, dugi niz godina ViewRanger se obično preporučuje kao najbolji izbor, ali je ukinut 2022.

Ne preporučujemo da se oslanjate samo na aplikaciju za pametne telefone za planinsku navigaciju. Uvek nosite papirnu kartu i kompas i znajte kako da ih koristite.

Planinarenje i kampovanje su rekreativne aktivnosti na otvorenom. Planinarenje je odličan način da smanjite stres i povećate energiju. Štaviše, provođenje vremena sa prirodom može biti terapeutsko i opustiti vaš um i telo. Dakle, ne postoji drugi način da istražite prirodu osim planinarenja i kampovanja.

Dakle, ovde ćemo istražiti šta su aplikacije za planinarenje i njihove prednosti. Planinarske aplikacije mogu vam poslužiti kao inspiracija za pronalaženje novih staza, kao pomoć u planiranju rute i kao navigacija dok ste na planinarenju.

Orijentacija znači određivanje svoje pozicije u odnosu na određenu tačku, a sam naziv sugeriše šta je ta tačka tradicionalno bila. Jasno, reč je o Istoku (lat. Oriens). Istok, a prema njemu i ostatak sveta, može se približno odrediti prema prirodnim pojavama i pokazateljima.

Na primer, ako znamo da je sunce na istoku u 6 sati (odnosno sat kasnije po letnjem vremenu), a u 18 sati na zapadu, lako ćemo znati da je na jugu podne. Na severnoj strani drveća raste mahovina, a kora drveća na severnoj strani je grublja, a debla gušća.

Iako neprecizne, ove metode vam mogu pomoći ako se zaista izgubite, u kom slučaju će biti važnije da se držite izabranog pravca nego da odredite stranu sveta. Biće još bezbednije vratiti se na poslednju poznatu tačku i pratiti pešačke markacije, a za svaki slučaj, dobro je znati da pročitate svoje koordinate – bar sa Gugl mape (dugo pritisnite tačku na kojoj se nalazite, povucite gore meni i kopirajte koordinate). Za mesta bez signala dobro će doći aplikacija koja čita koordinate sa GPS-a u vašem mobilnom telefonu i šalje ih SMS-om (jer je veća šansa da ćete imati signal u divljini nego na internetu).

Već iz navedenog je jasno da ćemo se mnogo preciznije i tačnije orijentisati uz pomoć tehničkih pomagala, pre svega mape i kompasa (koji uvek treba da dolaze u paketu, jer ako se niste „uverili u kartu“, neće vam mnogo koristiti) ili GPS – koji će verovatno dugo biti najpouzdanije tehničko i tehnološko sredstvo za orijentaciju, iako je GPS ponekad potpuno beskoristan, na primer u pećinama ili kanjonima.

Pametni telefon (ni)je GPS
Najveći nedostatak GPS uređaja, barem za rekreativce i vikend planinare koji se ne upuštaju u ekstremne poduhvate, je njegova cena. GPS je skraćenica za Global Positioning Sistem, koja se sastoji od mreže satelita koji kontinuirano emituju kodirane informacije, a ako uređaj uhvati signal od najmanje 3 satelita, može vrlo precizno odrediti poziciju bilo gde na Zemlji. Osim, kao što smo rekli, u pećinama, kanjonima i sličnim mestima gde jednostavno ne može da uhvati satelitski signal. GPS uređaji su opremljeni jakom baterijom, otporni su na vlagu, toplotu i druge vremenske (ne)prilike i ekran je napravljen tako da mu ne smeta direktna sunčeva svetlost. Iako današnji mobilni telefoni uglavnom imaju neku vrstu ugrađenog GPS-a, on je uglavnom neuporedivo slabijeg kvaliteta od GPS uređaja (naravno, zavisi od telefona).

Mobilni telefoni, iako nisu prvenstveno GPS uređaji, imaju svoje prednosti kao pomoć u orijentaciji. Pored toga što ga uvek imate sa sobom i već znate kako da ga koristite, u jednom kućištu donosi nekoliko korisnih stvari, na primer kompas, visinomer i mapu.

Iako je mnogo neprecizniji od GPS-a, ipak je tačniji od mape i kompasa u pokretu, a za prosečnog planinara, uz pomoć softverskih aplikacija napravljenih samo za planinarenje, više je nego koristan. Naravno, najveći nedostatak pametnih telefona je kratko trajanje baterije, pa ako se spremate za dugu šetnju, obavezno ponesite pover bank i nemojte trošiti bateriju na fotografisanje.

Danas postoje brojne aplikacije za pomoć planinarima. Oni mogu poslužiti kao inspiracija za pronalaženje novih staza, kao pomoć u planiranju rute i kao navigacija dok planinarite. Izgled, opcije i opšta funkcionalnost se razlikuju od aplikacije do aplikacije, a njihova najveća prednost u odnosu na mape u pretraživaču je to što aplikacija može da radi i van mreže, što će često dobro doći u planinama. Dakle, bez obzira koju aplikaciju za planinarenje odaberete, uverite se da nudi ovu funkciju.

Mnoge aplikacije za planinarenje liče na društvene mreže gde možete da delite staze, fotografije i planove putovanja sa prijateljima, ako to želite, naravno. Druga funkcija koju bi vaša aplikacija za planinarenje trebalo da ima je da učitava staze koje ste preneli sa nekog drugog izvora, a u planiranju vašeg putovanja uvidećete da će aplikacije koje imaju desktop verziju biti korisnije.

GPS tragovi najčešće dolaze kao datoteke ovih formata:
.kml – Google format (koriste ga Google mape i Google Earth);
.kmz – komprimovani .kml koji takođe može da sadrži fotografije, ikone itd.;
.gpk – najčešće se koristi, posebno kod Garmin GPS uređaja, i beleži skoro sve potrebne podatke;
.gdb – stari Garminov format, koji se više ne koristi, ali se tragovi i dalje mogu pronaći u ovom formatu.

Naravno, izgled interfejsa će se takođe razlikovati od aplikacije do aplikacije, iako kao opšte pravilo možemo primetiti da preciznije aplikacije imaju manje intuitivan interfejs, u kome podsećaju na GPS – jer ih morate naučiti ili bar konsultovati neka vrsta uputstva za upotrebu.

Izabrali smo nekoliko zaista dobrih proizvoda koji će zadovoljiti potrebe ne samo rekreativnih korisnika. Svi imaju dostupnu besplatnu osnovnu verziju koja uglavnom pruža dovoljno funkcija i uglavnom mnogo više nego što ćete ikada koristiti.

Aplikacije koje preporučujemo su:

1. Gaia GPS
   Ako idete na trekking u inostranstvo i treba vam puno funkcionalnosti, Gaia GPS je aplikacija koju treba pogledati. Standardna Gaia Topo mapa je zasnovana na OpenStreetMap podacima, ali je prilično jasna, sa konturama, stazama i senčenjem brda (bez obeleženih litica). Iako ne postoji OS mapiranje, na međunarodnom nivou Gaia GPS ima većinu topo mapa koje možete poželjeti, uključujući USGS Topo (SAD) i brojne evropske izvore mapa. Sve se može preuzeti za korišćenje van mreže (samo Premium) i čak možete da prekrijete više tipova mapa sa transparentnošću (izvrsno za granična područja gde su potrebna dva tipa mapa). Radi sve što želite od aplikacije za planinarenje, uključujući pronalaženje novih staza, čuvanje statistike planinarenja i performansi i snimanje vaše rute. Takođe možete dobiti vremensku prognozu i pronaći mjesta za kampovanje u blizini staze što je veoma korisno za planinare!
2. Orux mape (plaćaju se u Google Play-u, ali se mogu besplatno preuzeti sa njihove veb stranice)
   Orux mape, najomiljenije od strane „androidista“. Ako pitate korisnika Android-a za savet o dobroj aplikaciji za treking, gotovo sigurno će vam reći o Oruk mapama. To je odlična aplikacija za treking, dostupna na italijanskom i besplatna. Ipak, pazite: u Plai prodavnici možete pronaći samo plaćenu verziju, a besplatna verzija se može preuzeti ovde. Budući da su slične Locus mapama i dizajnirane za „tehničku“ upotrebu, čak i ovde će vam trebati nekoliko dana da razumete kako Orux Maps funkcioniše, ali kada shvatite mehanizam biće mnogo lakši. Sa Orux Maps možete da snimite stazu i sačuvate je, kreirate putne tačke i preuzmete mape van mreže. Mape se mogu koristiti u kombinaciji jedna sa drugom, sa različitim nivoima transparentnosti: pored Google vizuelizacije, naći ćete američke topografske karte, Openstreetmap mape i Topo4umaps.
3. GPX Viewer PRO
   Još jedna aplikacija koju preporučujemo je GPX Viewer. GPX Viewer je vrhunski lokator, preglednik, tragač i alat s vrlo jednostavnom navigacijom za naš boravak i aktivnosti u prirodi. Neke od karakterstika ovog alata su: jednostavno preuzimanje i učitavanje postojećih trekova i njihova upotreba, mogućnost analiza informacija i statistike staze i rute kojom idete, pregled grafikona poput profila visine i brzine, mrežne karte kao što su Google Maps i neke druge karte na temelju podataka OpenStreetMap…, pokazuje trenutni položaj na karti, kontinuirano prati položaj, zakretanje karte prema podacima o smeru kretanja sa GPS-a, sve ove opcije i još mnoge druge dostupne su vam besplatno, a imate i mogućnost pro verzije gde možete koristiti offline karte, mogućnost snimanja, upotrebu vremenske prognoze, itd…
   GPX Viewer zaista pruža pregršt mogućnosti. Međutim, preporuka je da se ovde koriste samo osnovne funkcije jer treba nastojati da vam osnovna pomoć u prirodi bude topografska karta.
4. AllTrails
   AllTrails je sveobuhvatna platforma koja nudi širok spektar staza za pešačenje, planinarenje i biciklizam. Sadrži detaljne karte, recenzije korisnika, informacije o težini staze i fotografije. Aplikacija vam omogućuje da filtrirate staze prema dužini, težini, pogledima i drugim kriterijumima, čime prilagođava iskustvo svakog korisnika.
5. Locus Mape
   Locus mapa, dostupna samo na italijanskom jeziku za Android uređaje, može se koristiti besplatno (sa oglasima) ili uz naknadu (bez dosadnih traka za oglase). Samo zato što je bogata funkcijama, moraćete da provedete deo svog vremena učeći aplikaciju, ali to je više nego opravdana investicija u poređenju sa onim što može da ponudi. Locus Map nudi širok spektar mapa koje se mogu koristiti na mreži ili preuzeti na vaš pametni telefon za upotrebu van mreže. Možete da uvezete svoje GPS tragove i snimite stazu koja sadrži plano-altimetrijske podatke dok planinarite ili vozite brdski bicikl. Locus Map je takođe dostupan u verziji pametnog sata.
6. Mapy.cz
   Mapy.cz je veb lokacija za mape, koja omogućava prikaz turističkih i standardnih mapa za ceo svet, kao i satelitski prikaz. Ovaj veb omogućava planiranje ruta i kreiranje itinerera, postoji prikaz profila nadmorske visine, mogućnost deljenja rute kao veze i izvoz u KML GPX datoteku. Nakon što se prijavite, možete da skladištite rute u direktorijumima. Pored mapa, možete uvesti rute na primer u GPX formatu.
7. Komoot
   Komoot je izuzetno korisna aplikacija koja nudi rute za pešačenje, planinarenje i biciklizam. Ona takođe pruža informacije o uslovima staza, kao i offline karte za korišćenje bez internetske veze. Korisnici mogu prilagoditi svoje rute prema vlastitim preferencijama, uključujući teren, dužinu i preporuke za mjesta za odmor.
8. Wikiloc, milioni ruta…između svetla i senki
   Nisam zaboravio na iOS korisnike. Evo aplikacije za trekking koja se može preuzeti i za Android i za iOS: to je Vikiloc, aplikacija na italijanskom jeziku sa jednog od najpoznatijih sajtova za staze na otvorenom i jedna od najaktivnijih zajednica za aktivnosti na otvorenom. Prednost, u ovom slučaju, je pristup bazi podataka sa milionima tragova. Slaba tačka? Sa besplatnom verzijom Vikiloc-a, u stvarnosti, možete učiniti vrlo malo. Sa plaćenom verzijom aplikacija je najbolja, kao što je mogućnost odabira staza zajednice koje ćete pratiti na mapi.
9. Park4night
   U aplikaciji Park4night možete udobno i pouzdano tražiti idealna mjesta za kampiranje, odmor ili osvježenje. Ovdje ćete naći korisne informace o mjestu i njegovoj okolini, aplikacija također nudi mogućnost preuzimanja karte područja za offline upotrebu i mnoge druge funkcije.
10. Camping.info: Kampovi u Europi
    Aplikacija Camping.info pomoći će vam da pronađete odgovarajući kamp ne samo ovdje, već i diljem Europe. Nudi detaljnu pretragu, interaktivnu kartu i pruža vam niz korisnih informacija o pojedinačnim kampovima, uključujući recenzije samih posjetitelja.
11. Park’n’Sleep
    Ako putujete kamperom, sigurno ćete cijeniti aplikaciju Park’n’Sleep. Osim tradicionalnih kampova, ova aplikacija će vam ponuditi i netradicionalna mjesta gdje možete spavati sa svojim automobilom – farme, livade, luke i drugo. Aplikacija je dizajnirana za cijelu Evropu i svojom funkcionalnošću podsjeća na, na primjer, popularnu Airbnb platformu.

Međutim, najbolji način da odlučite koja vam aplikacija odgovara je da se malo poigrate sa njima i da ih sami istražite. Sve ove aplikacije imaju besplatne verzije sa osnovnim funkcijama, ali nude i premium opcije sa dodatnim karakteristikama. Bilo da ste početnik ili iskusni pešak, ove aplikacije će vam pomoći da uživate u svakom koraku i istražite svet oko sebe na najbolji mogući način. Sada je vrijeme da se pripremite, preuzmete aplikacije i krenete u nove avanture pešačenja.

Osnovne karakteristike aplikacije za planinarenje

Kada birate najbolju aplikaciju za planinarenje, postoji nekoliko bitnih karakteristika koje treba uzeti u obzir. Ove funkcije mogu poboljšati vaše iskustvo planinarenja i pružiti vam alate koji su vam potrebni za navigaciju stazama sa samopouzdanjem. Neke od osnovnih funkcija koje treba tražiti u aplikaciji za planinarenje uključuju GPS praćenje u realnom vremenu radi bezbednosti, pristupačnost mapama van mreže za udaljena područja, ocene težine staze koje odgovaraju vašem nivou veštine i recenzije zajednice i fotografije za insajderske uvide. Pored toga, budite u potrazi za jedinstvenim funkcijama kao što su deljenje na društvenim mrežama, vremenska prognoza i bezbednosne funkcije koje mogu obogatiti vaše avanture planinarenja i potencijalno spasiti vaš život na neistraženim teritorijama. Odabirom aplikacije koja nudi ove jedinstvene funkcije, možete osigurati ugodniju i uspješniju avanturu planinarenja.

GPS praćenje u realnom vremenu za bezbednost
GPS praćenje u realnom vremenu je ključna karakteristika u aplikaciji za planinarenje jer osigurava vašu sigurnost na stazama. Uz GPS praćenje u realnom vremenu, možete precizno pratiti svoju lokaciju i pratiti svoj napredak duž staze. Ova funkcija vam omogućava da ostanete na pravom putu i ​​izbegnete da se izgubite, posebno u nepoznatim ili udaljenim oblastima. Takođe vam omogućava da delite svoju lokaciju sa drugima, pružajući mir vašim voljenima. Odabirom aplikacije za planinarenje koja nudi GPS praćenje u realnom vremenu, možete pješačiti sa samopouzdanjem i u potpunosti uživati u avanturama na otvorenom.

Pristup mapama van mreže za udaljena područja
Pristup mapama van mreže je još jedna bitna karakteristika koju treba uzeti u obzir u aplikaciji za planinarenje, posebno ako planirate da planinarite u udaljenim oblastima bez mobilne usluge. Sa dostupnošću mapa van mreže, možete da preuzimate i pristupate mapama, kao što je mapa Ordnance Survei, čak i bez internet veze. Ova funkcija vam omogućava da se krećete stazama i ostanete na stazi, bez obzira na vašu lokaciju. Osigurava vam pristup detaljnim mapama, informacijama o rutama i interesantnim mestima, čak i kada ste van mreže. Odabirom aplikacije za planinarenje koja nudi pristupačnost mapama van mreže, kao što je Mountain Forecast Viever, možete da istražujete udaljena područja sa samopouzdanjem i mirom.

Pratite ocene težine da odgovaraju vašem nivou veštine
Ocene težine staza su važna karakteristika u aplikaciji za planinarenje, jer vam pomažu da izaberete staze koje odgovaraju vašem nivou veštine. Sa ocenama težine staza, lako možete identifikovati staze koje su pogodne za početnike, srednje pešake ili iskusne avanturiste. Ove ocene pružaju informacije o faktorima kao što su porast nadmorske visine, izazovi terena i ukupni nivo težine. Odabirom staza koje odgovaraju vašem nivou veštine, možete obezbediti prijatnije i bezbednije iskustvo planinarenja. Bez obzira da li tražite laganu šetnju ili izazovno pešačenje, ocene težine staze mogu da vas vode u izboru prave staze za vaše sposobnosti.

Recenzije zajednice i fotografije za Insajderske uvide
Recenzije i fotografije zajednice su vredne funkcije u aplikaciji za planinarenje, jer pružaju uvid iz insajdera i korisničko iskustvo. Čitajući recenzije zajednice, možete dobiti informacije iz prve ruke o uslovima staze, slikovitim pogledima i svim potencijalnim izazovima ili opasnostima. Ove recenzije nude dragocene uvide koji vam mogu pomoći da planirate svoje šetnje i donesete informisane odluke na osnovu vaših specifičnih potreba. Fotografije koje generišu korisnici takođe pružaju vizuelni prikaz staze, omogućavajući vam da steknete uvid u ono što možete očekivati. Odabirom aplikacije za planinarenje koja nudi recenzije i fotografije zajednice, možete imati koristi od kolektivnog znanja i iskustava drugih planinara.

Poboljšajte svoje iskustvo planinarenja pomoću tehnologije
Tehnologija može znatno poboljšati vaše iskustvo planinarenja pružanjem inovativnih alata i funkcija. Od pametnih satova do proširene stvarnosti, postoji nekoliko načina da ugradite tehnologiju u svoje avanture na otvorenom. U ovom odeljku ćemo istražiti kako pametni satovi dopunjuju aplikacije za planinarenje, ulogu proširene stvarnosti u identifikaciji planina i prednosti aplikacija za vremensku prognozu za planinare. Koristeći tehnologiju, svoje iskustvo planinarenja možete podići na viši nivo i maksimalno iskoristiti svoje vreme na stazama.

Kako pametni satovi dopunjuju aplikacije za planinarenje
Pametni satovi su odlična dopuna aplikacijama za planinarenje jer pružaju zgodan pristup važnim informacijama i funkcijama direktno na vašem zglobu. Pomoću pametnog sata možete da vidite mape vaše aplikacije za planinarenje, da pratite svoju rutu i ​​da pratite napredak bez potrebe da vadite telefon. Pametni satovi takođe nude dodatne funkcije kao što su praćenje otkucaja srca, praćenje nadmorske visine i ažuriranja vremena, poboljšavajući vaše ukupno iskustvo planinarenja. Popularne opcije pametnih satova za planinarenje uključuju Apple Vatch i Garmin satove. Uparivanje pametnog sata sa aplikacijom za planinarenje, sve informacije koje su vam potrebne možete imati na dohvat ruke, čineći vaše šetnje praktičnijim i prijatnijim.

Uloga AR-a u identifikaciji planina
Tehnologija proširene stvarnosti (AR) igra značajnu ulogu u planinskom identitetu fikcija, posebno sa aplikacijama kao što je PeakVisor. Korišćenjem kamere i GPS-a vašeg uređaja, AR aplikacije mogu da preklapaju informacije o obližnjim planinama i vrhovima u realnom vremenu. Ova funkcija vam omogućava da identifikujete planine, vidite njihova imena i nadmorske visine i steknete dublje razumevanje pejzaža. AR tehnologija pruža interaktivno i impresivno iskustvo, čineći identifikaciju planina zanimljivijom i edukativnijom. Uz pomoć AR aplikacija, možete da cenite lepotu planina i poboljšate svoje znanje o prirodnom svetu oko vas.

Karakteristike vremenske prognoze za planinare
Funkcije vremenske prognoze su od suštinskog značaja za planinare, jer pružaju dragocene informacije za planiranje i pripremu za pešačenje. Ove aplikacije mogu da daju prognoze za temperaturu, brzinu vetra, padavine i druge vremenske uslove koji mogu uticati na vaše iskustvo planinarenja. Proveravajući vremensku prognozu pre pešačenja, možete se prikladno obući, spakovati neophodnu opremu i donositi informisane odluke o uslovima staze. Neke aplikacije za planinarenje takođe nude ažuriranja vremena u realnom vremenu, kao što je popularna aplikacija Veather Live, koja osigurava da ostanete informisani o svim promenama vremenskih uslova dok ste na stazama. Uključivanjem funkcija prognoze vremena uživo u vašu aplikaciju za planinarenje, možete osigurati sigurnije i ugodnije iskustvo planinarenja.

Često postavljana pitanja

Koje su aplikacije za planinarenje besplatne i pouzdane?
Iako mnoge aplikacije za planinarenje nude besplatnu verziju, pouzdanost može varirati. Neke besplatne opcije uključuju AllTrails, Hiking Project i Outdooractive. Najbolje je da pročitate recenzije korisnika i proverite ocene prodavnice aplikacija kako biste bili sigurni da ste izabrali pouzdanu aplikaciju koja zadovoljava vaše potrebe.

Da li se ove aplikacije mogu koristiti bez internet veze?
Da, mnoge aplikacije za planinarenje nude upotrebu van mreže, omogućavajući vam da pristupite mapama, informacijama o stazama i drugim funkcijama čak i bez internet veze. Ove aplikacije obično zahtevaju da unapred preuzmete mape i podatke, tako da ih možete koristiti u udaljenim oblastima bez internet veze.

Kako da izaberem najbolju aplikaciju za planinarenje međunarodnim stazama?
Kada birate aplikaciju za planinarenje za međunarodne staze, uzmite u obzir funkcije kao što su detaljne mape, informacije o stazi i korišćenje van mreže. Potražite aplikacije koje imaju široku pokrivenost međunarodnih staza i pozitivne recenzije korisnika kako biste osigurali najbolje iskustvo u vašim međunarodnim planinarskim avanturama.

Postoje li neke aplikacije posebno dizajnirane za sigurnost planinarenja?
Da, nekoliko aplikacija za planinarenje nudi bezbednosne funkcije kao što su GPS praćenje u realnom vremenu, kontakt hitnih službi i SOS mogućnosti. Ove aplikacije mogu da obezbede bezbrižnost i da obezbede vašu bezbednost tokom planinarenja. Primeri uključuju AllTrails, Gaia GPS i Spiglass.

Koliko su tačne GPS funkcije u ovim planinarskim aplikacijama?
GPS funkcije u aplikacijama za planinarenje su generalno tačne, posebno kada se kombinuju sa pouzdanim uređajem sa omogućenim GPS-om. Međutim, tačnost može da varira u zavisnosti od faktora kao što su kvalitet uređaja, jačina signala i uslovi okoline. Uvek se preporučuje da uporedite GPS podatke sa drugim navigacionim alatima za dodatnu sigurnost.

Mogu li da doprinesem sopstvenim tragovima ovim aplikacijama?
Neke aplikacije za planinarenje omogućavaju korisnicima da doprinesu sopstvenim stazama i podele ih sa zajednicom. Ovaj korisnički generisani sadržaj poboljšava bazu podataka o stazama u aplikaciji i pruža dragocene informacije za druge planinare. Primeri takvih aplikacija su AllTrails, Hiking Project i Outdooractive.

Koje su prednosti premium verzija aplikacija za planinarenje?
Premium verzije aplikacija za planinarenje često nude dodatne funkcije kao što su oflajn mape, napredno planiranje ruta i iskustvo bez oglasa. Ove plaćene verzije pružaju sveobuhvatnije i poboljšano korisničko iskustvo, što ih čini vrednim razmatranja za strastvene planinare. Neke aplikacije takođe mogu ponuditi besplatne probne verzije svojih premium verzija.

Autor: Bojan Đorđević, jul 2024.

Почетком јесени 2010. године, најављено је да ће Италија у сарадњи са градом Краљевом финансирати обнову Маглича. Ово је реализовано и августа 2013. је отворен Екомузеј.

Тврђава Маглич одолева већ вековима, али не и мост који води до тврђаве. Мост на Ибру је постојао у виду сајли, металних стубова и железничких шина и користио се преко 15 година. 2020 године када је Ибар нарастао, однео га је и одсекао трвђаву од магистрале.

Превоз до тврђаве од августа 2022. год. обављају волонтери пројекта Магличград великом скелом на свака два сата у оба смера, током целе године. Превоз је бесплатан уз могућност донације.

Изглед утврђења
Маглич чини 8 кула повезаних бедемима, а у његову унутрашњост, која обухвата 2.190 m2, улази се кроз две капије. Он има издужену основу и простире се правцем југозапад-североисток. Са три стране брдо на коме се утврђење налази окружује Ибар, док се на четвртој страни тј. крајњем североисточном крају налази шанац усечен у стену. Изнад шанца се уздиже 1. кула (Донжон) са тзв. малим градом, док је камен извађен из шанца уграђен у тврђаву. На супротном, југозападном, крају смештене су једна уз другу три куле (6, 7. и 8.) које су контролисале прилаз низ Ибар, чије је корито неколико километара пре Маглича готово праволинијско, тако да се те три куле уочавају са велике удаљености.

У Маглич се улази кроз капију (I) смештену на северном бедему између 1. и 2. куле, док се други улаз (II) тј. излаз налази насупрот ње у 3. кули. Унутар утврђења изграђено је неколико грађевина смештених целом дужином западног бедема, као и две (1 + 1 у малом граду) цистерне, издубљене у стени.

Мали град
Мали град обухвата крајњи североисточни део утврђења. Чине га Донжон кула и стена на којој је подигнута, у којој је издубљен велики резервоар (VI).

Бедеми
Бедеми утврђења су дуги 270 m, док им је ширина 2 m са грудобраном (ширине око 55 cm). Стаза је са унутрашње стране заштићена дрвеном оградом, док је њена висина око 7 m.

Куле

Куле у тврђави су са дрвеним спратовима и степеницама у унутрашњости. Три куле су са свих страна од камена (1, 6. и 8.), док су остале са три стране камене, а четврту страну, која је окренута ка унутрашњости утврђења, немају 2, 3, 4, 5 и 7. Већина је висока око 12 m (2, 3, 4. и 5.), док су 6. и 8. високе око 10m.

1. кула је Донжон. У њу се улази кроз врата, смештена изнад нивоа бедемских грудобрана, до којих се долази дрвеним степеницама. Она има облик неправилног шестоугла. У основи је правоугаоник (9,5 m x 10 m) на чију је четврту (источну тј. спољну) страну додата половина правилног осмоугла полупречника 6 m, док јој је висина око 20 m. У њену унутрашњост се улази дрвеним степеницама, које се лако могу уклонити у случају невоље. Од улазног спрата, степенице се спуштају у унутрашњост, где има још два спрата, и друге које воде на спрат изнад који чини врх куле у којој нема других отвора (излаза, прозора, пушкарница).
2. кула је квадратна тространа. На њене више нивое воде степенице од њеног приземља.
3. кула је квадратна тространа. У њеном приземљу се налази мала капија чија је основна намена прављење испада из тврђаве за време опсада. Смештена је уз црквицу светог Ђорђа.
4. кула је квадратна тространа. Њено приземље се надовезује на касарну (?) смештену уз палату (III) и омогућује излаз на бедем ка трима кулама на југозападном крају.
5. кула је квадратна тространа и кроз њу се излази на бедем ка трима кулама на југозападном крају.
6. кула је квадратна четворострана, док је у средини шупља (без спратова). Она формира заштитни део на југозападу утврђења и преко његовог врха се прилази 7. кули.
7. кула је квадратна тространа са пуном основом и шупљом унутрашњошћу. На њен основни ниво се излази преко 6. и 8. куле од кога води степениште на њен врх. Она, са својих око 14 m висине, представља главни део заштитни део на југозападу.
8. кула је квадратна четворострана, док је у средини шупља (без спратова). Она формира заштитни део на југозападу утврђења и преко његовог врха се прилази 7. кули. На страни која је окренута ка 7. кули налази се дрвена платформа.

Грађевине
Палата (III) је смештена на западном делу утврђења уз ивицу 5. куле. У питању је зграда правоугаоне основе, димензија 17 m x 8 m са високим кровом на две воде. Главна дворана је смештена у нивоу земље и у њу се улази кроз врата, на источном зид, која се налазе на средини палате и са чије се обе стране налазе по два прозора. Из главне дворане воде врата (на јужном зиду) ка касарни (?) која се на њу надовезује и која је смештена уз 5. кулу. Испод дрвеног патоса дворане смештен је подрум до кога се стиже засвођеним басамкама смештеним на северној страни палате.
Црква светог Ђорђа (IV) је смештена између 3. куле у палате (III). Посвећена је светом Ђорђу који је светац заштитник града. У питању је црква правоугаоне основе (14,5 m x 3,5 m) са полукружном апсидом и отвореним егзонартексом са луковима.
Бунар (V) се налази на платоу између цркве (IV) и бедема малог града. Издубљен је у живој стени, кружне основе.
Резервоар (VI) се налази уз 1. кулу унутар бедема малог града. Издубљен је у живој стени, на којој је подигнута 1. кула.

Прошлост Маглича
Не зна се када је Маглич подигнут, али се сматра да га је највероватније подигао Урош I после монголских продора, да би спречио продор нових најезди кроз Ибарску клисуру, односно да би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници са те стране.

Друга претпоставка је да га је почетком XIII века подигао Урошев отац Стефан Првовенчани да би заштитио своју задужбину Жичу и Студеницу.

Развој српске средњовeковне државе и њено померање ка југу, допринели су да Маглич изгуби на значају, као утврђење у срцу државе далеко од граница и потенцијалних освајача. Зато није ни чудо да је у њему било седиште српског архиепископа Данила II. Он је из Маглича управљао, како црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига.

Архиепископ Данило пише: И у Магличу граду палате прекрасне сазида и остале ћелије за становање у њима оних, који су ту живели, па туна у цркви Св. Ђорђа у томе граду утврди божанствени закон… снадбе цркву божанственим књигама и свим што је за црквену употребу.

Нема података о паду Маглича у турске руке, али је он у прикључен Османској царевини непосредно или одмах након турског уласка у Смедерево 20.06. 1459. када и цела српска деспотовина.

Турским освајањима Маглич постаје седиште магличке нахије, а остало је забележено да је посаду града 1516. године чинило 20 војника на челу са диздаром Хамзом, док је 1560. године посаду чинило 11 војника.

Након турског пораза под Бечом 1683. године, Света лига прелази у офанзиву и продире на територију данашње Србију у којој тада избија устанак. Током борби устаници су ослободили Маглич и Козник, одакле су отпочели вршење удара по османлијским посадама у другим насељима.

Након пропасти устанка у Маглич се враћа турска посада, али он врло ускоро бива напуштен и препуштен зубу времена као и остала утврђења широм Србије, па и света.

Током Другог српског устанка је код Маглича постављена заседа Турцима који су долином Ибра надирали од Новог Пазара. Милош Обреновић је наредио војводи Радославу Јелечанину да сакупи народ ибарског краја и ту заустави Турке, што је он и учинио.

Маглич данас
После Првог светског рата извршена је делимична санација тврђаве захваљујући прилозима и раду народа из њене околине о чему данас само сведочи остатак плоче постављен том приликом.

Већи конзерваторски радови изведени су крајем ’80, када су постављене и дрвене степенице, ограде, спратови и дрвена терасица на 8. кули. Са распадом СФРЈ престали су даљи напори да се заустави пропадање и доврши обнова тврђаве која монументално делује свима који поред ње пролазе путујући Ибарском магистралом.

Данас се подно ње сваке године креће на весели спуст који представља својеврсну атракцију овог краја и сваке године привлачи све већи број људи. Врло честе туре сплаварења Ибром најчешће се завршавају под градом на лиду или се ту заустављају ради предаха, што још више повећава туристичку атрактивност коју Маглич нуди. Током летњих месеци на малом лиду често се могу видети људи који кампују на дивљака уживајући у лепотама реке.

Ибарска магистрала је током 2005. године реновирана, а на простору подно Маглича је проширена. Изграђен је велики паркинг са чесмом и пропратним туристичко-угоститељским објектима, тако да се ту све већи број аутобуса зауставља на свом путу.

Средином 2006. године главна капија (I) је закатанчена да би се спречио улазак посетилаца у тврђаву, јер је она постала небезбедна за туристичке обиласке због иструнулости дрвених платформи у кулама. Међутим мали улаз (II) је отворен и кроз њега је могуће ући у утврђење, а касније је и главни улаз отворен.

Након пада пешачког моста у јунy 2019. године уследио је период од 3 године без могућег приступа утврђењу, све до формирања удружења Магличград 2022. године које уз помоћ волонтерског центра у подножју тврђаве преузима бригy о овом културно историјском споменику. Од тада, интернационални волонтери удружења обављају превоз великом скелом током целе године и одржавају тврђаву Маглич. Поред тога, у простору подно саме тврђаве основан је и културни центар Магличград, где се током летњих месеци одржавају концерти, свирке и радионице. Такође, за посетиоце је отворен и камп са свим условима, као и купалиште на оближњој Маглешници.

Стање утврђења
Источни бедем је скроз обновљен, западни је до пола зарушен, док је на северном грудобран до пола разрушен, али је стаза опстала. Основе зида који је раздвајао мали град тј. стену на којој су 1. кула и резервоар (VI), данас се једва назире. Већина кула је у добром стању, осим 2. и 5. (западна страна), али су врхови са грудобраном обновљени само на 6. и 8. Дрвеним спратовима, степеницама, оградама и терасицама, постављеним крајем ’80. дуж кула и бедема на источној и јужној страни, полако пролази време и оне ће врло ускоро почети да представљају опасност по посетиоце, тако да би их требало у што скоријем року заменити или уклонити да се не понови катастрофа из Голупца. Због тога је главни градски улаз (I) затворен средином 2006. године да би се онемогућио улаз посетиоцима ради њихове личне безбедности. Прилаз улазу у 1. кулу је немогућ, док су дрвени спратови и степенице у њеној унутрашњости одавно иструлеле.

Дуж целог западног зида виде се остаци тј. темељи зграда које су се ту налазиле. Најочуванија је палата (без крова и пода) и засвођени силаз у њен подрум у коме данас уместо вина бораве купине. На крајњем југу је једина зграда са кровом, која је током обнове Маглича крајем ’80. коришћена као радничка барака. Преко пута палате (III) назиру се темељи цркве (IV) са нешто очуванијим источним зидом. У утврђењу су опстале и две цистерне у којима и данас има воде. Надземни зидови прве (V)(некадашњи бунар) су и скроз порушени, иако у њој и даље има воде, а преко ње је пребачена плехана плоча да би се спречило упадање стоке и људи, што међутим није спречило флаше и осталу амбалажу да стигну на њено дно. Други (VI) резервоар, попут првог (V) има воде, али и не само воде, међутим он није покривен. Гледан одозго за време летње жеге подсећа на какав шафољ у коме се хлади пиће, неког од оних многобројних продаваца који посећују плаже током летњих месеци.

Преузмите публикацију „Маглички замак“ (2012) у пдф-у овде.

Preuzeto sa: Wikipedia.

Poslednjih godina su padine Stolova pošumljene četinarskim stablima. U oskudne šume krupna divljač retko zalazi, pa se lokalni lovci mogu nadati samo zečevima, fazanima i poljskim jarebicama. Na prostranim livadama Stolova boravi nekoliko krda poludivljih konja. Mehanizacija je odavno zamenila konje, pa su meštani ove plemenite životinje jednostavno pustili u planinu. Jedno krdo od petnestak konja uglavnom boravi kod repetitora na Čikeru. Navikli su na česte posetioce, a i posetioci na njih, pa im uvek donesu po neki slatkiš. Predvodnik, jedan krupan pastuv snažnog vrata, velike glave i frizure dostojne hevi metal zvezde, uglavnom dostojanstveno posmatra otimačinu oko slatkiša bez želje da proba malo od ‘slatkog života’. Doduše, i posetioci zaziru od moćnog delije, pa mu niko i ne nudi ništa. Sve to traje desetak minuta, dok se slatkiši ne potroše i dok pastuv ne potera svoje krdo podalje od puta. Konji ostaju na planini i tokom zime.

Prosušena trava koja opstaje ispod snega je kvalitetna i kalorična, pa se konji tokom zime čak i podgoje. Glavni neprijatelji konja, a naročito ždrebadi, su vukovi. Pri napadu vučjeg čopora kobile naprave obruč oko ždrebadi i snažnim udarcima zadnjih nogu brane potomstvo. Istovremeno pastuv obilazi oko tog kruga, žestoko njišti, grize i kopitima zadaje opasne udarce vukovima. Priča se da je Miloš Obilić dolazio na Stolove i da je nameračio da uzme ždrepca Ždrala, koga niko nije uspevao da obuzda. Miloš je smirio životinju, a zadivljeni gazda Petar nije hteo da uzme novac od junaka.

U planinskim selima je sve manje mladih. Odlaze u Kraljevo na školovanje, a potom se razilaze po belom svetu. Ostali su starci u pustim kućama sa desetkovanim stadima i grobljima koje će uskoro pokriti trava zaborava. Jedino mesto na planini gde se još povremeno može čuti dečji smeh je planinarski dom Gvozdac Junior, koji se nalazi nedaleko od sela Gradi. Dom pripada planinarsko – skijaškom društvu Gvozdac iz Kraljeva, a najčešći posetioci su deca. Padina pored doma je savršena za skijanje i sankanje. Na terenima nema žičare, u domu nema struje, a izvor pijaće vode se nalazi u neposrednoj blizini zgrade. Sve to posetiocima ne smeta, a najviše vole da se okupe pored toplog kamina u kome se suše vešalice od divljači.
Kada sneg ode, planina se ponovo zabeli od nebrojenih narcisa koji cvetaju krajem maja. Kažu da je tada na planini najlepše. Duže od pola veka ovim povodom se organizuјe manifestaciјa ‘Narcisu u pohode’. Deo posetilaca polazi od planinarskog doma Gvozdac u selu Brezna, a deo iz sela Kamenice. Svi zaјedno pešače do vrhova Stolova, čiјi se proplanci bele od cvetova narcisa. Dužina staze koja se blago penje ka vrhu planine јe oko 12 km u јednom pravcu. Otvoren pogled na okolne planine čini uspon izuzetno atraktivnim, tako da dva do tri sata pešačenja neosetno prođu.

Planina je dobila ime po zaravnjenom bilu koje podseća na ogromni sto. Po drugoj priči, ime planine je povezano sa obližnjim manastirom Žiča u kome je stolovao prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava. Žiča je jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem podignuta je 1210. godine po nalogu velikog župana Stefana, koji je u njoj krunisan i postao Prvovenčani, odnosno prvokrunisani kralj Srba. Kada je srpska crkva 1219. godine postala autokefalna, Žiča je bila njeno prvo sedište. Postoji predanje da je svaki vladar koji se krunisao u ovoj crkvi pravio za tu priliku posebna vrata, da ne bi prolazio onuda kuda su njegovi prethodnici prošli. Kasnije su ta vrata zazidana, ali narod Žiču i dalje zove ‘sedmovratom’ crkvom. Manastir je više puta paljen i obnavljan. Bogata riznica je pljačkana, a freske uništavane. Žiča se nalazi na severnim obroncima Stolova. Dvadesetak kilometara uz Ibar, na zapadnim padinama Stolova nalazi se stari grad Maglič. Istorija Magliča je dosta maglovita, ali je poznato da je u jednom periodu svoga postojanja grad pripadao crkvi i da mu je osnovna namena bila odbrana manastira Žiča i Studenica. Pored toga, grad je napadačima sa severa zatvarao ulaz u Ibarsku dolinu. Sa svojih osam kula, smešten na strmoj padini, Maglič je bio tvrd orah za napadače, ali je ipak bio osvajan kao i ostali srednjevekovni gradovi.

Godinama se organizuje ‘Veseli spust’ niz Ibar raznoraznim plovilima od Magliča do Mataruške banje. Stotine čamaca krcatih veselim učesnicima uz pratnju obaveznih trubača lagano se spušta mirnijim tokom reke. Opasni brzaci se nalaze uzvodno od Magliča. Najatraktivije je kod Ušća, gde se reka sužava na samo par metara širine i gde često podivlja. Toliko podivlja da grmi. Verovatno je zato taj deo nazvan Grmčić, i predstavlja mesto gde se organizuju takmičenja u plovidbi na divljim vodama. Zanimljivo je da mnogi to suženje nazivaju i Grnčić, jer je navodno Sveti Sava tu lovio ribu i ubacivao je u udubljenja koja su nazivana grnčarija Svetog Save. Kada se od Kraljeva krene putem ka Goču, pored reke Ribnice, na jedan kilometer pre sela Kamenice skreće se za Meljanički bazen. U lepoj udolini ispod Stolova nalazi se kupalište sa dva bazena koji se pune izvorskom vodom, a treći je pregrađeno korito Meljaničke reke.

Preuzeto sa: ekokucamagazin.com, januar 2024. Fotografije: Dragan Bosnić

Izrazi hiking i trekking su engleski termini i ne postoje u potpunosti adekvatni izrazi u srpskom jeziku koji bi objasnili suštinsko značenje ovih aktivnosti. Hiking je forma pešačenja sa specifičnom svrhom istraživanja i uživanja u prirodnim lepotama.

Trekking bi bio višednevni hiking tj. pešačenje po planinskim i ruralnim predelima, a može da podrazumeva i noćenje u prirodi – obično u šatoru, a moguće je koristiti napuštene pojate ili napraviti sopstveni zaklon od prirodnih materijala.

Predlozi za početnike (pešačke – hiking i planinarske ture)

Pešačke ture ne zahtevaju posebnu opremu niti posebnu pripremu. Planinarima se pruža uživanje u prirodi, emocionalno opuštanje, a odlično je i za sticanje kondicije. Pešačke ture se mogu kombinovati sa drugim aktivnostima – istraživanje pećina, kanjona, slobodno penjanje i dr. Da bi se telesna toplota pravilno regulisala kod hodanja, najbolje je da se odeća sastoji od više tanjih delova koji se prema potrebi mogu svlačiti i oblačiti.

Od vetra i vlage najbolje štite vetrovke izrađene od laganih sintetičkih materijala. Na dužim pohodima u više planine, planinari moraju uvek nostiti sa sobom rezervnu odeću i zimi i leti, jer su promene vremena česte. Važno je da i planinarska odeća bude praktična za hodanje i slobodno kretanje.

Cipele se izrađuju od mekane i nepropustive kože sa debelim đonom izrađenim od duboko urezane elastične gume. Takvi đonovi (vibram) praktični su za penjanje po kamenitom, travnatom i snežnom terenu. Cipele su duboke kako bi štitile skočni zglob.

Za početnike je najbolje da imaju što manje stvari, preporučuju se dugačke pantalone i ranac. Ako se ide na duže pešačke ture, poneti rezervnu odeću koju treba smestiti u najlonske kese, da se ne bi mešala sa hranom i različitim priborom (baterijska lampa, šibice, kozmetika, mape i sl). Obavezno nositi vodu i ne mnogo hrane.

Detaljnije o hiking-u i trekking-u

Bekpeking zahteva dobru fizičku kondiciju, podrazumeva pešačenje od po nekoliko kilometara, često je neophodno penjanje po strmim planinskim stranama. Sreću se različiti termini kao što je hiking, bushnjalking, tramping, trekking ili njalking i može trajati satima, danima ili nedeljama.

Trekking ili pešački turizam je jedan od najrasprostranjenijih vidova turizma. Pešačke ture ne zahtevaju posebnu opremu niti posebnu pripremu. Pešačke ture ulaze u red najomiljenijih vidova odmora kod stanovništva razvijenih zemalja sa visokim stepenom urbanizacije. To potvrđuje stalni rast u razvijenim zemljama, kao što su Švajcarska, Nemačka, skandinavske zemlje, gde stanovništvo velikih gradova koristi kraće odmore, ali u više navrata tokom godine, uglavnom se opredeljujući za ture koje uključuju pešačenje. Mnogo je takvih staza, na primer u Kanadi, a u Evropi po pešačkim stazama je najpoznatija Norveška.

Trekking se može kombinovati sa drugim aktivnostima – istraživanje pećina, kanjona i dr. Za trekking nije potrebno tehničko znanje već snažna volja, dobra kondicija i malo specifične opreme. Oprema nije drugačija od planinarske (ne i alpinističke). Kada je reč o opremi i veštinama potrebnim za trekking, treba napomenuti da je, osim u slučajevima kada se ide na poznate terene, neophodna topografska karta i elementarno poznavanje kartografije i orijentacije u prirodi. Dobro je posedovati i GPS uređaj.

Po načinu postanka planine su:

1. Rodopske (stare gromadne, pružaju se sa leve i desne strane Južne i Velike Morave, kao što su npr: Besna kobila, Dukat, Čemernik, Kukavica, Vidojevica, Jastrebac i druge),
2. Karpatsko-balkanske (mlađe venačne, zauzimaju istočni deo Srbije: Homoljske planine, Beljanica, Kučaj, Miroč, Deli Jovan, Rtanj, Ozren, Devica, Suva, Stara planina),
3. Dinarske (sastoje se od više planinskih celina, mlađe venačne su i teže prohodne, pripadaju im: Tara, Zlatibor, Zlatar, Golija, Kopaonik, Goč, Avala, Kosmaj, Bukulja, Rudnik, Povlen, Maljen, Cer i dr).

Prvo planinarsko društvo na području bivše Jugoslavije osnovano je 1874. u Zagrebu. U Srbiji prvi posetioci planina su takođe bili naučnici, a najistaknutiji među njima je bio Josip Pančić koji se popeo na veći broj planina u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, proučavajući floru tih planina. Sa sobom je vodio svoje đake, od kojih su mnogi kasnije bili organizatori planinarenja u Srbiji. Uz Pančića je bio poznati geograf Jovan Cvijić. Organizovano planinarenje u Srbiji počinje od 1901. godine kada je osnovano Srpsko planinarsko društvo sa prvim predsednikom Jovanom Žujovićem.

U našoj zemlji planinarske akcije organizuju planinarska društva. Planinarski savez Srbije okuplja planinarska društva i objavljuje godišnji plan akcija. Članovi plaćaju godišnju članarinu i mogu ići na izlete sa bilo kojim planinarskim društvom iz zemlje, a ne samo sa onim u koje su direktno učlanjeni. Planinarska društva danas razvijaju svoje delovanje u različitim sekcijama (alpinističke, speleološke, orijentiring, planinski biciklizam i dr).

Detaljnije o planinarenju…

Čoveka su od davnih vremena privlačile planine. U početku, ljudi su odlazili u planine radi lova, spašavali su izgubljene ili ranjene životinje ili su se za vreme rata sakrivali u tim predelima. Kasnije su počeli da uživaju u penjanju po planinskim vrhovima i lepoti planinskih predela. Planinari su počeli u planinama da otkrivaju mnoge nepoznate predele, skrivene doline, jezera, vidikovce. Gradili su i označavali puteve, podizali planinarske domove, kuće i skloništa, pa su širim masama planinara i turista otvorili lak pristup strmim i snežnim vrhovima.

Međutim, planinari su, za razliku od turista, ostali i dalje kod pešačenja, služeći se ponekad modernim prevoznim sredstvima, da bi se u što kraćem vremenu domogli ishodišta za uspone na vrhove do kojih nekad treba više dana hodanja. Planinari najradije otkrivaju slabo poznate i teško pristupačne krajeve i rado borave u planinama daleko od saobraćajne vreve. U prvom redu ih privlači planinski predeo, zbog brojnih motiva – estetskih, rekreativnih, naučnih, istraživačkih i dr.

Veća kretanja prema planinama započeli su prirodnjaci, istraživači i naučni radnici.

Planinarenje se razvijalo uporedo sa porastom društvenog standarda i kao organizovan pokret se pojavljuje polovinom XIX veka. Prvo planinarsko društvo je osnovano 1857. godine u Londonu sa geslom poznatih penjača Hadsona i Kenedija: „Gde ti je volja, tu ti je put“. Ovo društvo je bilo za vrsne penjače i članove engleske aristokratije. Danas ne postoji pouzdana statistika o ukupnom broju ljudi koji učestvuju u komercijalnim planinarskim turama u svetu. Postoji stotine različitih komercijalnih planinarskih tura i vodičkih kompanija širom sveta. Neki operatori su specijalizovani za određenu planinsku regiju, a druge za ceo kontinent. Postoje razlike u tipovima komercijalnih planinarskih tura i usluga koje se tom prilikom pružaju. To zavisi od zahteva tržišta, lokalnih uslova, dubine znanja vodičkih kompanija, transporta, infrastrukture i političke stabilnosti zemlje. Evropski Alpi su mesto rođenja planinarenja i predstavljaju glavni fokus komercijalnog planinarenja u svetu. Apli imaju nekoliko visokih vrhova i dobru turističku i resursnu infrastrukturu u blizini, što omogućava lakši prilaz i sigurnost u organizaciji za tour operatore.

Pored Alpa, u Evropi drugi regioni koji su popularni za planinarenje su Pirineji, Rila, Tatra i Karpati. U Severnoj Americi najposećenije su Stenovite planine i Siera Nevada u Kaliforniji, Kaskadske planine između SAD i Kanade. Postoji duga tradicija planinarskih ekspedicija u Andima u Južnoj Americi, kao i na najvišim planinama Azije (Himalaji, Pamir, Tjan Šan). Druge planinarske regije su Južni Alpi na Novom Zelandu, Japanski Alpi, planine u Škotskoj i planine Skandinavije, posebno u Norveškoj.

Planinarenje često zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silaženje, nošenje ranca itd. Sa razvojem opreme iz planinarenja su nastale druge discipline koje podrazumevaju različite tehnike penjanja kao što su: penjanje na stenama, penjanje na ledu i alpinizam.

U alpinizmu je jače istaknut sportski motiv nego u planinarstvu. Alpinisti nastoje da snagom volje savladaju teškoće strmih planinskih vrhova. Za početak alpinizma se smatra razdoblje XIX veka kada su ljudi sve više odlazili u Alpe koji su se peli isključivo iz estetskih i sportskih motiva. To su uglavnom bili imućniji ljudi i to razdoblje klasičnog alpinizma trajalo je do prvih godina XX veka, kada su alpinisti počeli da se služe penjačkim pomagalima. U to vreme su alpinisti odlazili na vrhove gotovo uvek sa vodičima. U najnovijem dobu penjački alpinizam ne poznaje skoro nikakve prepreke jer savremena tehnička oprema omogućava i najteže uspone zimi.

Ekspedicije za osvajanje najviših vrhova sveta počele su da se organizuju polovinom XIX veka i najveći broj je bio na Himalajima, a manje onih koji su išli u Ande i vrhove u Africi. Ekspedicija na Himalajima u posleratnim godinama su bile uspešne, zahvaljujući dobro izvežbanim i izdržljivim nosačima iz plemena Šerpa. Oni više nisu obični visinski nosači, već i vodiči na ekspedicijama, koji se obučavaju u specijalnoj školi u Dardžilingu, indijskom mestu u podini istočnih Himalaja.

Prvi vrh iznad 8000 m osvojili su Francuzi 3. juna 1950. koji su se popeli na Annapurnu I visoku 8078 m (vođa ekspedicije je bio Moris Ercog). Najviši vrh sveta Mont Everest (8848 m), osvojila je britanska ekspedicija pod vođstvom pukovnika Hanta 29. aprila 1953. godine, a na vrh su se preko južnog prevoja prvi popeli Novozelanđanin Edmund Hillary i Nepalac Tenzing Norgay.

Rtanj je planina koja se nalazi u istočnoj Srbiji, oko 200 km jugoistočno od Beograda, nadomak Boljevca. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak (1565 m) predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa. Sa južne strane padovi su blagi i prema podnožju se prostire visoravan koja se lagano spušta ka Soko Banji. Na severnoj strani Rtanj je izrazito odsečen sa oštrim grebenom pri vrhu. Na istočnom kraju grebena, uzdiže se glavni vrh Šiljak. Severna strana Rtnja prekrivena je šumama i pašnjacima, obrasla autohtonim biljnim vrstama i obiluje izvorima pitke vode.

Na uspon južnom stranom se polazi iz naselja Rtanj (oko 640 mnv), početni deo uspona se odvija zemljanim putem, a zatim se nakon dvadesetak minuta laganog hoda ulazi u šumu kroz koju se uspon odvija oko 60 minuta. Po završetku ovog dela staze stiže se na visinu od oko 1000 metara odakle do vrha ima još oko 3,5 km. Završni deo uspona se odvija serpentinama. Uspon traje od 3 do 4 sata, za silazak sa vrha je potrebno oko 2 sata. Ukupna dužina staze iznosi oko 14 km. Staza je obeležena planinarskim markacijama i smerokazima.

Ni preterano visoka, ni preterano niska planina; daleko od najtežeg uspona u ovom delu Evrope, ali i daleko od najlaganijeg; prelazi se dosta velika visinska razlika – 1200m, ali nema tehnički zahtevnih delova. Rtanj ima više staza koje vode na vrh, lepo su obeležene, a najlakša je ona sa južne strane, kojom se iskusniji planinari uglavnom samo spuštaju nakon što su se popeli nekom težom. Neiskusniji, kao i oni u lošijoj kondiciji, južnom se najčešće i penju i spuštaju.

Rtanj je planina na kojoj vreme ume da bude dosta promenljivo, često duva jak vetar, ume da bude maglovito, neretki su i udari groma, nema nijednog izvora vode na stazama pa se neiskusniji planinari često izmuče usled žeđi, a oštri zimski klimatski uslovi na Rtnju umeju čak da iznenade i iskusnije planinare.

Oprema je potrebna i tokom letnjih meseci, i svaki iskusniji planinar će vam savetovati da ne krećete ako nemate barem adekvatnu obuću. Ne morate kupovati najskuplju planinarsku opremu, za početak je dovoljno da uzmete i najjeftiniju, pa ćete menjati i dodavati vremenom kada shvatite zašto je i koliko adekvatna oprema bitna. Adekvatna obuća je prevashodno bitna kako ne biste neodgovarajućim cipelama dodatno nepotrebno opterećivali zglobove, kolena, i sve ono što na planinarenju, inače, vremnom ume da strada zbog same prirode te aktivnosti i opterećenja koje izaziva.

Rtanj je udaljen nekih 210 km od Beograda (oko 2.5 sata vožnje). Put do tamo nije težak, uglavnom se ide autoputem E75 koji je u prilično pristojnom stanju. Nakon isključenja kod Paraćina, prođe se nekoliko lokalnih puteva i stiže se do sela Rtanj.

Većina ljudi kreće Južnom planinarskom stazom – koja je lakša. U oba smera ima oko 15 km, a ukupan uspon je oko 1000 m. Pešačenje do vrha bi trebalo da traje oko 3-4 sata umerenog tempa, plus nešto kraće vreme za spuštanje (oko 2.5h). Što se tiče težine staze –to je 4 od 10 na skali zahtevnosti planinarskih staza.

S obzirom da uspon na planinu Rtanj spada u srednje fizički zahtevne staze, objasnićemo vam odeljke korak po korak kako bismo vam pomogli da se dobro pripremite! Prvi deo staze je zemljani put i vodi vas do pošumljenog dela. Nakon toga sledi kamenita „kozja staza“, sa puno guste vegetacije. Taj deo staze koji može biti klizav i blatnjav u slučaju kiše. Dobra stvar u ovome je što niste direktno izloženi suncu, ali pripazite kako koračate jer postoji mogućnost da se okliznete.

Na kraju „kozje staze“ doći ćete do jedne od baza gde možete prvi put dobro pogledati planinu. Možete videti oblake na vrhu, a nešto dalje ispred, nalaze se osnove stvarne „piramide“. Pogled je veličanstven. Kako idete dalje ka vrhu nema više drveća i lišća – samo trava, cveće i stene. Imajte u vidu važnu činjenicu, da se temperatura primetno smanjuje kako se penjete.

Pola sata od vrha ulazi se u „oblačno područje“ gde je vazduh ređi, a vetar jači. Napokon se stiže do vrha Šiljak na 1565 m. Na vrhu se nalazi mala srušena kapela i skoro postavljeni novi pravoslavni krst.

Istorija Rtnja se vezuje za priču o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima, a supruga Greta sa Juliusovom braćom preuzela je rukovođenje rudnikom. Za sećanje na svog muža, Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Crkvu je gradilo 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine.

Ostaci kapele na vrhu Šiljak, nakon devastacije nastale 1992. godine kada je kapela srušena dinamitom u pokušajima traganja za davno skrivenim bogatstvom. Povod je priča o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana za legendu o dvorcu čarobnjaka koji je po predanju postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je čuvano ogromno blago. Postoji inicijativa da se ova kapelica ponovo obnovi.

Ukoliko imate adekvatnu planinarsku opremu i u kondiciji ste jer redovno vežbate, dopašće vam se itekako to penjanje.

Ako idete nekom težom stranom (bilo kojom osim južne), i uprkos dobroj kondiciji, nemojte očekivati baš da vam to planinarenje bude lako. Umorićete se svkako. Ali verovatno taman koliko treba: taman toliko da shvatite zašto je umor jedna od stvari koje svi planinari, na neki čudan način, zapravo najviše vole na planinarenju.

Kada počnete da volite umor, e tada možete biti sigurni da ste se zauvek navukli na planinarenje.

Izvori: tamovamo.com, explore-serbia.rs, wikipedia.rs, jul 2023. godine.

Ponor se nalazi na Staroj planini, na 1.560 metara nadmorske visine. Do njega se stiže dobro obeleženom stazom od sela Dojkinci, treba savladati jednu solidnu uzbrdicu, ali mala je to cena u odnosu na prizor koji ćete ugledati.

Ceo teren kao da se ugiba i klizi prema jednoj tački, u koju se sliva i sva voda sa ovih padina, nestajući u pećini neverovatne dubine. Ako se dovoljno približite čućete klokotanje vode u Ponoru.

Od planinarskog doma u Dojkincima kroz klisuru će Vam trebati oko dva i po sata hoda.

Krenite putem od doma ka Arbinju i nakon 50 metara skrenite desno, čim pređete prvi most – zatim ulazite u klisuru. Idete do kraja klisure i čim naiđete na drvo koje je palo preko reke, skrenete desno (postoji strelica na drvetu). Izađete na livadu i nakom 30 metara predjete reku tako da Vam ona ostane sa desne strane i videćete put koji vodi kroz šumu sa leve strane. Krenete tim putem uzbrdo i izlazite na visoravan gde samo pratite stari kameni put uzbrdo, prolazeći pored kamenih ograda nekadašnjih pojata i medja. Potrebno je da pratite put uzbrdo kroz prelepe livade, napomena je da posle klisure nema markacija niti oznaka. Orijentacija treba da vam bude Bukova šuma sa leve i desne strane. Kada izađete na plato sa kojeg se nazire sa desne strane Ponor, treba da skrenete udesno i nakon nekih 700 metara izlazite na kolski put koji se spušta ka Ponoru.

Ako uključite GPS, kraća staza će Vas dovesti do doma u Dojkincima, za nekih 45 minuta hoda (3,5 km).

Možda deluje komplikovano i za najveće ljubitelje prirode, ali prizor koji se tamo zatekne je prosto neverovatan.

Ponor je pećina koja se nalazi u rupi i iz koje ističe potok, na kome je vodopad, visine oko 10 m. Drugi potok ulazi u pećinu sa druge strane, ali ne izlazi na strani gde je vodopad. Dakle, u pećinu ulazi jedan potok, ali izlazi potpuno drugi! Jedinstvena pojava, verujem da je nema u Srbiji!

Ova avantura nije za svakoga, samo za kondiciono spremne planinare.

Izvor: jugmedia.rs, septembar 2021. godine.

Ovaj prirodni fenomen je deo rečne doline reke Rosomače i nastao je pre više miliona godina usecanjem istoimene reke u stensku masu Stare planine, tekući ka reci Visočici.

Prezicna lokacija ovog fenomena je upravo Stara planina i nalazi se u Parku prirode „Stara planina“, u čijoj su okolini veoma interesantna mesta za turiste, kao i crkva Svetog Đorđa iz 16. veka. Reka Rosomača svojim tokom kroz kanjon, na nadmorskoj visini od 775 metara, stvara niz predivnih slapova i vodopada, čime je Stara planina najbogatija i po tome prepoznatljiva.

Kanjoj reke Rosomače je najprepoznatljiviji po nazivu Rosomački lonci. Naziv je nastao tako što je reka probijala i usekla proširenja sa virovima, koja svojim izgledom podsećaju na lonce. To je nastalo na mestima gde reka naglo pada u korito sa kaskada. Širina ovih „lonaca“ na pojedinim mestima iznosi i 4 metra.Čitava oblast oko kanjona je od kamenih zaravni pokriven travom ili žbunjem. Stene su veoma strme i preti opasnost ukoliko im se priđe, sam prilaz je gotovo nemoguć. Voda je izuzetno hladna, jedva dostiže svoju maksimalnu temperaturu od svega 5 stepeni.

Zbog svoje nepristupacnosti i opasnosti koje prete pri prilasku, najpoželjnije je posetiti Rosomačke lonce leti i u grupama. Najbolji pogled na Rosomačke lonce se pruža sa leve ivice kanjona, koja je i najpristupačnija.Osim Rosomačkih lonaca, može se sa leve, najpristupačnije ivice, uhvatiti neverovatan pogled na litice crvenkastog kamena. Takođe, u blizini se nalazi pomenuta crkva Svetog Đorđa iz 16. veka. Živopis je iz 1844. godine, a sama crkva je trenutno u jako lošem stanju.

Izvor: srbijapodlupom.com, septembar 2021. godine.