Манастири Србије - света земља, национални симбол и сведоци задивљујуће историје. На територији државе се налази 212, од којих 54 има статус споменика културе.

Док чекамо да уђемо у европске и светске духовне храмове, спремни да издвојимо и време и новац, често заборављамо на сопствена богатства. А ако је Србија у нечему богата, онда је у манастирима. На нашој територији налази се чак 212, од којих 54 има статус споменика културе, а Сопоћани, са Ђурђевим ступовима и црквом Светог Петра и Павла, Студеница, средњевековни сакрални објекти на Косову - Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородица Љевишка, уврштени су на Унескову листу светске баштине.

Немањићи су нам у аманет оставили неке од најлепших храмова, али су традицију ктиторства наставили и остали српски владари, властела, народ...

Манастири су некада представљали црквено-административне центре, седишта патријарха, митрополита и епископа, али су дуго била и главна училишта, а не само молитвена места и чувари националне свести. Непријатељи су их рушили и палили, а они су поново дизани из пепела и настављали живот.

Термини: биће накнадно одређени, у зависности од броја пријављених.

Полазак: у раним јутарњим часовима, око 06:30h, окупљање код ауто-пијаце Бубањ поток.

Раздаљина: у зависности од места манастира, зависиће и дужина пута. Проверити путем апликације Google maps.

Превоз: сопствени (аутомобилом).

Храна и вода: из ранца - сопствена.

Опрема: стандардна за пешачење: заштита од ветра, кише, добре и удобне ципеле (патике), ветровка, кабаница, мали ранац, термос или флаша за воду, батеријска лампа, штапови.

Број пријављених: минимум 5 особа.

Цена: 4.000 РСД за одрасле (организацијски трошкови).

ПОСЕБНА НАПОМЕНА: Препоручљиво за учеснике од 16 до 50 година у доброј физичкој кондицији, јер неке пешачке туре, у једном среу, трају од 3 до 4 сата. Сваки учесник иде на сопствену одговорност, где потписује Изјаву о преузимању одговорности. Водич не сноси одговорност за учеснике са здравственим тешкоћама који су се пријавили на туру. Водич задржава право да у случају непредвиђених околности изврши корекцију плана.

1. Жича

Између Краљева и Матарушке Бање смештена је Жича. Манастирска црква посвећена је Светом Спасу Вазнесењу Господњем, а подигао ју је краљ Стефан Првовенчани, који је ту и крунисан 1217. године. Црква манастира припада рашком архитектонском стилу и под утицајем Светог Саве грађена је по узору на оне са Свете Горе. Иако су фреске углавном страдале, и даље су сведоци високог квалитета, а најзначајнија међу њима је композиција “Успење Богородице”.

2. Студеница

Ако вас пут нанесе у околину Краљева, обавезно посетите један од највећих и највеличанственијих српских манастира у долини борове шуме, узор каснијим задужбинарима, чувен по ризници прелепих фресака из 13. и 14. века и монументалној композицији “Христовог рођења” на средишњем делу зида. Студеницу, у долини истоимене реке, подигао је велики жупан Стефан Немања као главну задужбину и династички маузолеј.

Први део радова је завршен до 1196, а када је Немања отишао у Хиландар и уступио престо сину Стефану, нови владар је постао и нови задужбинар. Сава Немањић је у Студеницу пренео мошти оца, који се замонашио под именом Свети Симеон, чиме је овај храм стекао статус Велике Лавре, постајући политички, духовни и културни центар средњевековне Србије. Сређивали су га и улепшавали и кнез Вукан и краљеви Радослав и Милутин.
У склопу овог манастирског комплекса налазе се Богородичина, црква Светог Николе, Светих Јоакима и Ане, добро очувани темељи оне посвећене Светом Јовану Крститељу, Горња и Доња испосница Светог Саве, коначиште и монашки конаци. Спољашност Богоридичине цркве осваја на први поглед полираним белим мермером и украсима на фасади и вратима.

Романика и византијски стил овде су се савршено “сударили”, стварајући нову архитектонску школу - рашку. У првој половини 20. века овај манастир је имао сопствену хидроцентралу, што је говорило о његовој вредности. Пре неколико година је саграђен конак који пружа комплетан ужитак у манастирском окружењу, чаробној природи, па и укусној традиционалној трпези.

3. Црква Светих апостола Петра и Павла (Петрова црква) у Расу, код Новог Пазара

Петрова црква код Новог Пазара у Расу (пуним називом: Црква Светих апостола Петра и Павла) представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Црква се налази 2 км северно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума.

Сама црква има основу ротонде са уписаним четвроролистом и потиче из византијског доба, док фреске из њене унутрашњости потичу из 10, 12. и 13. века. На њеном месту се налазио ранохришц́ански објекат који је подигнут у 7. веку. Приликом истраживања унутрашњости цркве, на простору остатака илирског кнежевског тумула из 5. века п. н. е. нађена је колекција од 92 предмета у злату и ц́илибару. Истраживачки и конзерваторски радови вршени су крајем 50-их и почетком 60-их година двадесетог века, археолошка ископавања од 1984. до 1986. године, а настављена су и последњих неколико година. После детаљних археолошких истраживања, црква је конзервирана 1960. године. Неки од најзначајнијих догађаја из периода владавине династије Немањиц́а су везани за ову цркву.

По начину градње слична је црквама са простора Приморја, Грузије, Јерменије и Италије које потичу од 7. до 9. века, али је услед преправки и дограђивања постала јединствена, што је био један од разлога да се нађе на Унесковој листи светске баштине од 1979. године у склопу споменика средњег века обједињених под заштиц́еном целином Стари Рас.

4. Ђурђеви ступови

На шумовитом узвишењу изнад Новог Пазара налазе се велелепни Ђурђеви ступови, задужбина Стефана Немање. Настали су тако што се њихов задужбинар, док је био затворен у једној пећини, заветовао да ће изградити манастир посвећен Светом Ђорђу. Краљ Драгутин је потом доградио цркву и осликао њену припрату. Међутим, његова судбина није била светла, јер је опустошен 1689. године, после Аустро-турског рата, када су монаси морали да га напусте.

Чак 200 година је стајао пуст и разорен, да би у другој половини прошлог века почели археолошки и рестаураторски радови. На Ђурђевим ступовима се виде и Исток и Запад, јер су грађени као комбинација византијског и романског стила, са две куле (ступа). Фреске су углавном оштећене, мада је део пренет у Народни музеј у Београду, а свакако је најимпресивнија слика Светог Ђорђа на коњу, која се налази изнад главног улаза у цркву.

5. Сопоћани

У Расу, некадашњем средишту српске државе, краљ Стефан Урош И је “Рашки на извору” подигао манастир Сопоћане са црквом посвећеном Светој Тројици, али се не зна тачно када, јер је место на којем је записана година подизања оштећено. Страдао је у 17. веку од Османлија, да би 300 година касније био обновљен.

Срећом, сачуване су слике чија лепота оставља без даха, представљајући највећи домет европског сликарства у време када су фреске настале. Сопоћански живопис је познат као стилски најчистије остварење тог доба у сликарству Византије, на којем су први пут илустровани Васељенски сабори, библијске приче о Јосифу, Страшни суд и Родовно стабло Христово. Посебно је значајна историјска композиција “Смрт краљице Ане Дандоло”.

6. Милешева

Иза сина Стефана Немање, краља Владислава, остао је манастир Милешева код Пријепоља. Подигао га је по узору на Студеницу и Жичу, у рашком стилу и у њега положио мошти стрица, Светог Саве, али су их Турци 1594. године пренели у Београд и спалили.

На тежини добија и због чињенице да је било место крунисања цара Душана и Твртка Првог Котроманића, Стефан Вукчић је у њему 1446. године себе прогласио “херцегом од Светог Саве”, а краљ Владислав је ту сахрањен.

Његова највећа вредност можда су фреске, а међу њима доминира једна од најлепших у читавој Европи – Бели анђео. Настала је у 13, али је у 16. веку преко ње насликана друга. Тек четристо година касније је изворна слика поново засијала. Нема сумње да ће вас анђео одевен у бело који, док седи на великом камену, мироносицама показује празан гроб Исуса Христа, освојити.

7. Манасија

Манастир из 15. века, Манасија - један је од најзначајнијих споменика српске средњевековне културе, и то моравске школе. За њу је заслужан деспот Стефан Лазаревић, који ју је учинио и културним центром земље. Преводи и преписи који су овде прављени изнедрили су надалеко чувену Ресавску школу. Турцима је Манасија била трн у оку, па је разарана и пустошена, остала је и без оловног крова, због чега је већина фресака неповратно изгубљена.

8. Раваница

Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренесене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.