ОСНОВНА ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У ПЛАНИНАРЕЊУ

Сваки грађанин који одлучи да планинари и који се понаша у складу са кодексом, који изграђује свој лик на принципима толерантности, скромности, самопоштовања, несебичности, оптимизма и одважности кроз правилан однос према природи - најбољи је човек на свету. Планинарски кодекс је скуп норми и понашања који изражава трајне моралне вредности, у контакту човека с природом, у односу планинара према планинару, у односу планинара према планинарским домовима и маркацијама и развијање осећаја припадности кроз учлањење и активност у органима Удружења.

ОДЛАЗАК У ПЛАНИНЕ БЕЗ ДОБРЕ ФИЗИЧКЕ КОНДИЦИЈЕ, ИЗРАЗ ЈЕ НЕОДГОВОРНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЦЕЛОЈ ГРУПИ КОЈУ НЕДОВОЉНО ПРИПРЕМЉЕНИ ПЛАНИНАР, ЗАДРЖАВА И СПРЕЧАВА ДА НА ВРЕМЕ ИЗВРШИ СВОЈ ЗАДАТАК.

Кодексом планинара утврђени су основни принципи, а то су:

1. Заштита природе:

- да не оштећују дрвеће и грмље и да не беру цвеће, а посебно да чувају њихово корење,

- да не узнемиравају животиње, да праве појилишта и хранилишта, да чувају њихова станишта, мрестилишта, гнезда и слично,

- да аутомобиле остављају тамо где не сметају другима, ако за то немају одређена места,

- да поштају упозорења локалних друштава и прате маркације, поготово што на планинама поред многобројних опасности постоји и опасност од мина,

- да не угрожавају животе других планинара несмотреним одроњавањем камења, покретањем лавина и слично,

- да отпатке одлажу на зато одређена места или их са собом понесу у долину,

- да ватру ложе на зато одређеним местима.

2. Хуманизам, другарство, поздрављање и помоћ у планини:

- хуманизам, другарство и равноправност мора да постоји међу планинарима, а развија се стварањем атмосфере да се у контакту с човеком, пре свега у најтежим условима, развијају особине дисциплине, пожртвовања и несебичне помоћи другу,

- развијање и његовање другарства је основни услов за опстанак и даљи развој планинарства уопште. Заједничко савладавање проблема које може створити планинарење трајно повезује и јача другарство међу планинарима,

- пружање помоћи је најефикасније пре поласка у планину, тј. превентивно. Састоји се из тога да неискусним планинарима скренемо пажњу на начин обувања, одевања, паковања планинарског ранца, неопходне опреме и самог кретања по планини. Непосредна помоћ пружа се изгубљеним, исцрпљеним или на други начин повређеним планинарима. Помоћ мора бити брза и ефикасна и она није обавеза само горских спасилаца, већ је морална и људска обавеза сваког планинара,

- међусобно поздрављање је један од најлепших обичаја у планини. То је знак планинарског другарства, међусобног уважавања и осећаја припадности истој организацији. Уобичајно је да млађи поздрави старијег, мушкарац жену, а непристојно је не отпоздравити или поздравити са висине и хадно. Поред поздрава, обавеза је разменити информације и упозорити (уколико је потребно) на опасност од магле, лавина, висини снега у планини и слично.

3. Однос према планинарским кућама, домовима и маркацијама:

- планинарске куће и домови, складишта и биваци, те планинарске маркације имају за циљ да планинара што безбедније доведу до циља, најчешће до врха планине. Планинарски објекти не требају да буду крајњи циљ планинара, већ исходиште за одмор, освежење или преноћиште у којима прикупљају снагу за наставак до циља. Зато је обавеза свих планинара да постојеће маркације и објекте одржавају, чувају, маркирају и граде нове, све у циљу безбеднијег планинарења. У планинарским објектима планинари би требало да поштују кућни ред, да се не опијају, да не стварају гужву и галаму, поготово у време одмора.

4. Односи међу планинарима:

- у планини је потребно развијати особине солидарности и пажње и не наглашавати социјалне, верске и националне различитости већ напротив наглашавати љубав према природи и планини која повезује људе. Поштујте следећа правила:

- при кретању у групи прилагодити темпо према најслабијем у групи,

- приликом одмора, предаха или ноћења боље место уступамо старијим и женама,

- на опасним местима спретнији и јачи уступите слабијима лакши положај,

- јачи и млађи у свим ситуацијама треба да се више заложе од слабијих и старијих,

- учешће у раду у органима је добровољно засновано на осећају части, савести и одговорности,

- дужност је и морална обавеза сваког планинара да буде члан, тј. да плаћа чланарину и у оквиру својих могућности да штити интересе планинарске организације и друго.

5. Остало:

Галама - не вичи и не дери се у планини, певање треба бити умерено и ненаметљиво.

Ложење ватре - не ложи ватру у шуми, а уколико је неопходно огњиште огради камењем и пре одласка ватру брижљиво угаси.

Ђубре - отпатке (празне боце, конзерве, папире, кесе) не остављај на планини, већ их покупи и понеси са собом.

Несрећа - у случају несреће у планини, одреци се својих планова и солидарно приступи акцији спасавања унесрећених.

У планинарском дому - поштуј кућни ред, не улази у спаваонице у ципелама, не заузимај више простора него што ти треба, предност код спавања имају жене, деца и старији.

Вода - увек носите довољне количине воде.

Одржавање стазе - путујући планинарским стазама, у границама својих могућности уклањај нападало камење, грање, поправљај путоказе и ознаке.