За краћи боравак на једном месту (преноћиште, одмор од 2-3 дана) уређује се бивак, а за дужи боравак логор или камп. У оба случаја се примењују исти хигијенски принципи, али се код логоровања користе трајније и сложеније импровизације које се овде неће разматрати.
Мада на први поглед може да изгледа лако, изабрати одговарајуће место за камповање зна бити велики проблем. Место за постављање шатора мора бити:
- суво
- оцедно
- благо нагнуто
- заштићено од ветра
- да има дрвећа или да је поред шуме
- удаљено 2-3км од мочвара
Пожељно је да се у близини налази вода (река, језеро, извор…). У планинским пределима мора се водити рачуна о одроњавању стена, снежних лавина и вејавица. Такође Избегавајте каменито тле, места са густом вегетацијом, и места где има пољских глодара.
Како препознати тле? Лети на њему расте трава бледо зелене боје. Земља је сува и делимично испуцала по површини док су њени доњи делови чвсти. Нема трагова маховине између бусења и траве. Уколико има влаге и воде, трава је бујна и има јарко зелену боју. Има и много маховине међу бусењем и на подножју дрвећа. Уколико морате на оваквом месту поставити шатор, добро је испод шатора поставити пластичну фолију (најлон) као изолацију, али ипак избегавајте места поред самих река и потока. Чак и најмањи поточић за време великих киша прераста у бујицу која може бити јако опасна. Избегавајте земљиште окружено брдашцима и песковито тле.
Ветар који у спарним данима пријатно освежава, може се очас претворити у љутог непријатеља. Када се то догоди шатори су у опасности. Шатор поставите тако да буде својом најмањом површином окренут правцу из којег ветар дува, а улаз шатора наравно на супротну страну. Лако ћете по околини препознати правац из кога ветар најчешће дува: треба погледати у траву, облик дрвећа и на коју је страну нагнуто, изглед песка и где се скупља.
Шатор је најбоље поставити на ивици шуме (никада у шуми). Треба знати да после кише у шуми још сатима капље вода, а јак ветар често ломи гране дрвећа. И никада испод усамљеног дрвета - јер су честа мета громова.
Инсекти и друге животињице су чест проблем камперима. Најчешће су то комарци, мрави, кртице, мишеви и змије. Против инсеката се једноставно можете бранити одговарајућом кремом, мрежом, или биљком (испод ораховог лишћа се не скупљају ни комарци ни мушице!) а кртице ћете избећи ако избегавате кртичњаке (места где је пуно брдашца иситњене земље). Мишеви су досадни и шире заразе а налазе се у близини јама и баруштина. Од змија ћете се лако бранити димом тј. логорском ватром и ако не остављате отпатке хране у близини шатора (нарочито отпатке млечних производа).
Само постављање шатора није нимало компликовано, нарочито ако је то шатор за 2-3 особе. Шатор увек добро затегните (због ветра или кише) и ископајте каналиће око шатора (по потреби). Испод шатора поставите најлон ради боље изолације или га пак ставите преко шатора као дуплу заштиту. Шатор вам сигурно неће прокишњавати а и неће се унутар шатора појавити кондензација због створеног међупростора. Уколико вам недостане кочића, можете се послужити камењем или их од грана дрвећа направите сами.
Уколико пак немате шатор, можете и сами направити одговарајући заклон. За то можете користити већ постојеће колибе, надстрешнице, иглое, земунице, пећине итд. Ако тога нема можете сами направити импровизовану колибу од прућа, грања и лишћа. Уз помоћ ножа или секирице се за сат времена можете направити одговарајући заклон.
Да бисмо направили кућицу или да бисмо једноставно нешто везали и осигурали потребно је знати и како то урадити. Ево неколико најчешће коришћених чворова који вам могу бити од велике помоћи:
