Svaki građanin koji odluči da planinari i koji se ponaša u skladu sa kodeksom, koji izgrađuje svoj lik na principima tolerantnosti, skromnosti, samopoštovanja, nesebičnosti, optimizma i odvažnosti kroz pravilan odnos prema prirodi – najbolji je čovek na svetu. Planinarski kodeks je skup normi i ponašanja koji izražava trajne moralne vrednosti, u kontaktu čoveka s prirodom, u odnosu planinara prema planinaru, u odnosu planinara prema planinarskim domovima i markacijama i razvijanje osećaja pripadnosti kroz učlanjenje i aktivnost u organima Udruženja.

ODLAZAK U PLANINE BEZ DOBRE FIZIČKE KONDICIJE, IZRAZ JE NEODGOVORNOG ODNOSA PREMA CELOJ GRUPI KOJU NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI PLANINAR, ZADRŽAVA I SPREČAVA DA NA VREME IZVRŠI SVOJ ZADATAK.

Kodeksom planinara utvrđeni su osnovni principi, a to su:

1. Zaštita prirode:

– da ne oštećuju drveće i grmlje i da ne beru cveće, a posebno da čuvaju njihovo korenje,
– da ne uznemiravaju životinje, da prave pojilišta i hranilišta, da čuvaju njihova staništa, mrestilišta, gnezda i slično,
– da automobile ostavljaju tamo gde ne smetaju drugima, ako za to nemaju određena mesta,
– da poštuju upozorenja lokalnih društava i prate markacije, pogotovo što na planinama pored mnogobrojnih opasnosti postoji i opasnost od mina,
– da ne ugrožavaju živote drugih planinara nesmotrenim odronjavanjem kamenja, pokretanjem lavina i slično,
– da otpatke odlažu na zato određena mesta ili ih sa sobom ponesu u dolinu,
– da vatru lože samo na zato određenim mestima.

2. Humanizam, drugarstvo, pozdravljanje i pomoć u planini:

– humanizam, drugarstvo i ravnopravnost mora da postoji među planinarima, a razvija se stvaranjem atmosfere da se u kontaktu s čovekom, pre svega u najtežim uslovima, razvijaju osobine discipline, požrtvovanja i nesebične pomoći drugu,
– razvijanje i njegovanje drugarstva je osnovni uslov za opstanak i dalji razvoj planinarstva uopšte. Zajedničko savladavanje problema koje može stvoriti planinarenje trajno povezuje i jača drugarstvo među planinarima,
– pružanje pomoći je najefikasnije pre polaska u planinu, tj. preventivno. Sastoji se iz toga da neiskusnim planinarima skrenemo pažnju na način obuvanja, odevanja, pakovanja planinarskog ranca, neophodne opreme i samog kretanja po planini. Neposredna pomoć pruža se izgubljenim, iscrpljenim ili na drugi način povređenim planinarima. Pomoć mora biti brza i efikasna i ona nije obaveza samo gorskih spasilaca, već je moralna i ljudska obaveza svakog planinara,
– međusobno pozdravljanje je jedan od najlepših običaja u planini. To je znak planinarskog drugarstva, međusobnog uvažavanja i osećaja pripadnosti istoj organizaciji. Uobičajno je da mlađi pozdravi starijeg, muškarac ženu, a nepristojno je ne otpozdraviti ili pozdraviti sa visine i hladno. Pored pozdrava, obaveza je razmeniti informacije i upozoriti (ukoliko je potrebno) na opasnost od magle, lavina, visini snega u planini i slično.

3. Odnos prema planinarskim kućama, domovima i markacijama:

– planinarske kuće i domovi, skladišta i bivaci, te planinarske markacije imaju za cilj da planinara što bezbednije dovedu do cilja, najčešće do vrha planine. Planinarski objekti ne trebaju da budu krajnji cilj planinara, već ishodište za odmor, osveženje ili prenoćište u kojima prikupljaju snagu za nastavak do cilja. Zato je obaveza svih planinara da postojeće markacije i objekte održavaju, čuvaju, markiraju i grade nove, sve u cilju bezbednijeg planinarenja. U planinarskim objektima planinari bi trebalo da poštuju kućni red, da se ne opijaju, da ne stvaraju gužvu i galamu, pogotovo u vreme odmora.

4. Odnosi među planinarima:

– u planini je potrebno razvijati osobine solidarnosti i pažnje i ne naglašavati socijalne, verske i nacionalne različitosti već naprotiv, naglašavati ljubav prema prirodi i planini koja povezuje ljude.

Poštujte sledeća pravila:
– pri kretanju u grupi prilagoditi tempo prema najslabijem u grupi,
– prilikom odmora, predaha ili noćenja bolje mesto ustupamo starijim i ženama,
– na opasnim mestima spretniji i jači ustupite slabijima lakši položaj,
– jači i mlađi u svim situacijama treba da se više založe od slabijih i starijih,
– učešće u radu u organima je dobrovoljno zasnovano na osećaju časti, savesti i odgovornosti,
– dužnost je i moralna obaveza svakog planinara da bude član, tj. da plaća članarinu i u okviru svojih mogućnosti da štiti interese planinarske organizacije i drugo.

5. Ostalo:

Galama – ne viči i ne deri se u planini, pevanje treba biti umereno i nenametljivo.
Loženje vatre – ne loži vatru u šumi, a ukoliko je neophodno ognjište ogradi kamenjem i pre odlaska vatru brižljivo ugasi.
Đubre – otpatke (prazne boce, konzerve, papire, kese) ne ostavljaj na planini, već ih pokupi i ponesi sa sobom.
Nesreća – u slučaju nesreće u planini, odreci se svojih planova i solidarno pristupi akciji spasavanja unesrećenih.
U planinarskom domu – poštuj kućni red, ne ulazi u spavaonice u cipelama, ne zauzimaj više prostora nego što ti treba, prednost kod spavanja imaju žene, deca i stariji.
Voda – uvek nosite dovoljne količine vode.
Održavanje staze – putujući planinarskim stazama, u granicama svojih mogućnosti uklanjaj napadalo kamenje, granje, popravljaj putokaze i oznake.