Svi smo upoznati sa tim koliko nam je zapravo teško da organizujemo svoju ishranu u toku dana provedenih u planini. Mnogo je faktora koji utiču na to da li ćemo i šta ćemo staviti u svoj planinarski ranac i poneti sa sobom. Uvek moramo misliti na težinu, puno konzervi će za sekund otežati ranac tako da ga nećemo moći podići a kamoli šta drugo. Takođe, treba razmišljati i o raspoloživom mestu u rancu kao i o rasporedu pakovanja. A kada na sve ovo pridodate i izbirljivost vašeg organizma, onda valjda počinjete da sahvatate o čemu govorim.

Stručnjaci su mišljenja da ishrana u planinarskim uslovima treba da bude sačinjena od žitarica i to 35%, mlečnih proizvoda 15%, mesa 10%, masti 15%, povrća 12%, voća 10% i šećera 3%. Vodu nikako ne smemo zaboraviti. Ona nam je ipak najlakši i najbolji način da utolimo žeđ nastalu usled tolikog napora. Žitarice koje nosimo su uglavnom u obliku hleba (peciva nisu preporučljiva za ostavljanje, njih jedite u pauzama u putovanju ili pri poseti nekih naseljenih mesta gde ih možete sveže nabaviti), makarona, testenina, dvopeka, griza, pirinča ili muslija.

Civilizacija nas je naterala da nam hleb postane navika. Nikakao ga ne treba izbegavati u planinarskoj ishrani. Treba ga uvek nositi u dovoljnim količinama (oko pola hleba dnevno za jednu osobu). Jako je bitno izabrati pravu vrstu, jer se hleb brzo suši i buđa pa je onda neupotrebljiv. Najbolje bi bilo poneti raženi hleb ili neku od pogača koje se pripremaju bez kvasca ili kupovati hleb za koji smo sigurni da može ostati duže svež (gradski hleb iz pekare Klas tzv. SAVA, može se jesti i do četiri dana). Postoji još jedno rešenje, a to je dvopek. Ali dvopek se lako mrvi pa nije pogodan za mazanje. Pri pakovanju hleb se može staviti na dno dela ranca predviđenog za hranu, osim u slučaju dvopeka, koji se mora staviti na vrh ranca da se ne bi smrvio. Vrlo su zahvalni za ove prilike makaroni i testenine. I njih treba pakovati pri vrhu ranca kako se ne bi izlomili. Lako se transportuju i pripremaju, a takođe i kvalitetno i brzo zasite. Griz, pirinač, musli i slično su energetski bogate namirnice. Treba ih uvek nositi pri čemu su musli pogodni čak i za ručak. Pakuju se u sredinu ranca dodatno osigurani u plastične kese da se ne bi prosuli.

Zbog velike količine važnih namirnica i vitamina mlečni proizvodi i prerađevine uvek igraju zanačajnu ulogu u našoj ishrani. Mleko se ne preporučuje jer je veoma kvarljivo, a i loši su uslovi transporta. Umesto njega se koristi mleko u prahu, nekoliko stotina grama, a koje se priprema veoma brzo sa toplom vodom. Da bi se izbeglo stvaranje grudvica, prah se prvo rastopi sa malom količinom hladne vode pa se onda dodaje topla voda (nešto slično pripremanju pudinga). Dobro bi bilo u mleko staviti malo muslija, kornfleks ili pak običnog keksa te na taj način pojačati obrok. Jogurt, kiselo mleko ili slično, zbog nepraktičnog pakovanja, nisu preporučljivi ali se takođe mogu poneti (uz dodatnu pažnju), na jednodnevne ture. Lako se kvare i treba ih popiti već na prvim pauzama u vožnji, kupovati ih pri prolasku kroz naseljena mesta gde je proizvod siguran i piti ubrzo po kupovini. Osobe sa osetljivijim želudcem trebaju ipak da izbegavaju mlečne proizvode. Pošto postoji velika mogućnost da se mleko i mlečni proizvodi nabave i od lokalnog stanovništva, ne treba ih ni nositi u nekoj većoj količini. Tvrdi sirevi su odlični i treba ih nositi, ali uvek odrezati one osušene ili buđave površine. Margarin nositi, bogat je vitaminima i mineralima, ali izbegavati Soft jer je obogaćen mlekom, te podložan kvarenju. Pri transportu sve praškaste i rinfuzne proizvode dodatno upakovati u posebne plastične kese kako bi se izbeglo eventualno prosipanje, i ove proizvode staviti na vrh ranca.

Meso je bitno i treba ga nositi uvek sa sobom. Konzervirani proizvodi, mesni narezak, paštete, viršle u vakuumiranom pakovanju, sušene kobasice itd. Imaju veliku energetsku vrednost i povoljne su za nadoknadu gubitka energije pri dodatnom naporu. U konzervisanom obliku i sušeni, nisu lako kvarljivi. Polutrajni proizvodi (parizeri, salame) nisu postojani, te ih treba jesti što pre, a takođe i meso sa roštilja koje u pravilu treba peći i odmah upotrebiti, naročito u periodu visokih temperatura. Nikada u ishrani ne treba izaostaviti meso i mesne prerađevine jer je ono materijal od koga se obnavljaju ćelije našeg organizama i grade nove. Treba ih pakovati pri dnu ranca, odmah iznad hleba. Mast se nalazi u dovoljnoj količini u samom mesu te je nije potrebno nositi posebno.

Povrće je korisno ali nije pogodno za transport. Nositi ga u sušenom obliku ili u malim količinama. Povrće se, kao i voće i mleko i voda mogu naći u planini i kod lokalnog stanovništva. Treba ga uvek transportovati konzerviranog u sredini ili ukoliko postoji slučajno mogućnost gnječenja (paradajz) onda na vrhu ili u zasebnoj kesi pa u ruci.

Voće je takođe jako korisno zbog svog vitaminskog i mineralnog sastava. Takođe se može naći na planini ali nije loše poneti sa sobom uvek malo limuna, jabuka ili npr. banana koje vas mogu brzo i lako okrepiti na kraćim pauzama. Ono se takođe nosi pri sredini, a obavezno se čuva na hladnom i prozračnom mestu.

Vodu treba pažljivo konzumirati i u velikom broju slučajeva sa njom treba racionalno raspolagati. Uvek se kod vodiča raspitajte koliko tura traje, ima li izvora i koliko vode da ponesete. Potrebe ljudi variraju ali na oko 5 sati pešačenja one su oko 1.5l do 2 l. Pazite koju vodu pijete. Uvek pokušavajte da nađete protočnu vodu, što dalje od stoke, staja, poljskih klozeta, itd...Uzimati vodu samo sa proverenog izvora.

Šećer treba nositi u svim oblicima. Čokolade i slične prerađevine svima prijaju pa ih uvek nosimo. Šećer u kockama, žuti šećer, dekstroza uvek idu u ranac. Ne zaboravljajte šećer jer vas vrlo lako može vratiti u život. Samo pažljivo sa količinom jer obavezno povlači sa sobom i žeđ.

Napici se nose u prahovima. Dobra su zamena za voće i vitamine. Dosta ih konzumirajte, okrepljuju.

Jako je bitno i kako jedemo. Hranu treba rasporediti na doručak, račak, užine i večeru s tim da na turu nikada ne idemo sa punim stomakom, tj. za doručak jedite malo, a za ručak i večeru obimno i dosta. Nikada se nemojte baciti na hranu odmah po završetku pešačenja.

Uvek se prvo treba odmoriti 10-ak minuta pa tek onda prionite na posao spremanja hrane.

Za kraj jedan savet. Stari je planinarski trik da se pojede malo koncentrata supe sa povećom količinom vode pogotovo pri velikoj iscrpljenosti (veliki umor, drhtavica mišića, otežano disanje). Oporavak je zaista začuđujuće brz.