Za kraći boravak na jednom mestu (prenoćište, odmor od 2-3 dana) uređuje se bivak, a za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja se primenjuju isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste trajnije i složenije improvizacije koje se ovde neće razmatrati.

Mada na prvi pogled može da izgleda lako, izabrati odgovarajuće mesto za kampovanje zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje šatora mora biti:

- suvo,
- ocedno,
- blago nagnuto,
- zaštićeno od vetra,
- da ima drveća ili da je pored šume,
- udaljeno 2-3km od močvara.

Poželjno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero, izvor…). U planinskim predelima mora se voditi računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica. Takođe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih glodara.

Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimično ispucala po površini dok su njeni donji delovi čvsti. Nema tragova mahovine između busenja i trave. Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine među busenjem i na podnožju drveća. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti šator, dobro je ispod šatora postaviti plastičnu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. Čak i najmanji potočić za vreme velikih kiša prerasta u bujicu koja može biti jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima i peskovito tle.

Vetar koji u sparnim danima prijatno osvežava, može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite tako da bude svojom najmanjom površinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz šatora naravno na suprotnu stranu. Lako ćete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar najčešće duva: treba pogledati u travu, oblik drveća i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se skuplja.

Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta - jer su česta meta gromova.

Insekti i druge životinjice su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!) a krtice ćete izbeći ako izbegavate krtičnjake (mesta gde je puno brdašca isitnjene zemlje). Miševi su dosadni i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština. Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito otpatke mlečnih proizvoda).

Samo postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito ako je to šator za 2-3 osobe. Šator uvek dobro zategnite (zbog vetra ili kiše) i iskopajte kanaliće oko šatora (po potrebi). Ispod šatora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite preko šatora kao duplu zaštitu. Šator vam sigurno neće prokišnjavati a i neće se unutar šatora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog međuprostora. Ukoliko vam nedostane kočića, možete se poslužiti kamenjem ili ih od grana drveća napravite sami.

Ukoliko pak nemate šator, možete i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možete koristiti već postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice, pećine itd. Ako toga nema možete sami napraviti improvizovanu kolibu od pruća, granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice se za sat vremena možete napraviti odgovarajući zaklon.