Nacionalni park Tara uskoro će naplaćivati ulaz posetiocima. Nakon specijalnog rezervata prirode Uvac, Fruške gore, Stare planine i drugih parkova prirode i nacionalnih parkova u Srbiji, red je došao i na Taru, na kojoj se do sada ulaz naplaćivao samo u rezervatu Crveni potok. Osvrnućemo se na cene boravka na ovoj predivnoj planini.

Prema pisanju domaćih medija, to je prošlost, jer je u Nacionalnom parku Tara u toku izgradnja tri kapije kroz koje će sva vozila koja planiraju da uđu u park morati da prođu: prva kapija u izgradnji je u Perućcu, a još dve biće izgrađene na Kaluđerskim barama.

U zavisnosti od dinamike radova, naplata ulaza bi mogla da počne krajem iduće ili početkom 2021. godine.

Kako se navodi, ove kapije nisu značajne samo zbog naplate već i zbog kontrole posetilaca i prometa građe. Dok se pitate čija ja naša priroda iz NP Tara poručuju da će na ovaj način imati i statistiku posetilaca što do sada nisu imali, pa ćete valjda i vi dobiti odgovor na svoje pitanje, i to sa detaljnom polnom i starosnom strukturom.

“Najbitnije je da će ta sredstva biti upotrebljena za razvoj, zaštitu i promociju parka”, izjavio je Ranko Milanović iz NP Tara.

Što se tiče cene ulaza u NP Tara, ona će  se naplaćivati po vozilu, i iznosiće od 250 do 300 dinara. Lokalno stanovništvo će biti oslobođeno plaćanja ulaza i to, kako je istakao Milanović, najverovatnije, na osnovu registarskih tablica BB (Bajina Bašta) i UE (Užice).

Međutim, to nije sve. Odlukom o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Nacionalni park Tara, koja je stupila na snagu 25.4.2019. godine, propisane su i druge naknade za korišćenje ovog zaštićenog područja.

Ni peške ni automobilom Tara nije besplatna

Poseta zaštićenom području za punoletnog posetioca koštaće 100 dinara, a za decu od 8 do 18 godina cena posete biće 50 dinara. Ako želite da posetite šumske predele, klisure, kanjone, prostore sa vodopadima, vidikovce, pećine i “druge zone”, u zavisnosti od toga da li ćete to činiti u grupi ili van nje, za grupe od do 10 ljudi cena posete iznosiće 250 dinara po osobi, dok će grupe koje čini više od 10 osoba plaćati 150 dinara po posetiocu.

Godišnja naknada za hotele, motele i turistička naselja, prema ovoj odluci, iznosi od 1.200 dinara po ležaju, a godišnja naknada od 500 dinara plaća se po ležaju za odmarališta, planinarske domove, lovnoturističke objekte za smeštaj i objekte domaće radinosti. Kampovi će plaćati 20 dinara godišnje po kvadratnom metru, a suvenirnice 250 dinara godišnje po kvadratnom metru površine objekta.

Kada smo već pomenuli kampovanje, pored vlasnika kampa, kamperi i kamp prikolice godišnje će po objektu plaćati 3.800 dinara, dok jedan dan kampovanja u šatoru košta 30 dinara po površini šatora.

Ono što je zanimljivo je da korišćenje postrojenja za flaširanje vode poreklom sa zaštićenog podrušja iznosi svega 1 dinar po litri vode, što ide u prilog tezi da fabrike vode ne proizvode vodu već plastične flaše.

Žičara za prevoz ljudi košta godišnje 27.000 dinara po hektaru zauzete površine, a snimanje ima poseban cenovnik.

Tako, ukoliko želite da snimate igrani film to će vas koštati 12.250 dinara po danu, dokumentarni film staje 5.000 dinara po danu, a snimanje reklama 20.000 dinara po danu.

Ukoliko žeite da Taru fotografišete (profesionano) cena fotografskog dana od sada iznosi 2.000 dinara, ali je Milena Popović, srećom, na Taru stigla pre kapitalizma.

Snimanje zvučih zapisa košta isto toliko.

Naconalni park i planina Tara

Nacionalni park Tara pokriva najveći deo masiva planine Tare, koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom i prostire se na površini od oko 25.000 hektara. Oivičena je laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte.

Planina Tara pripada delu starovlaških planina, a masiv planine Tare sačinjavaju predeone celine Kaluđerske bare, Tara, Aluške planine, Crni vrh i Zvijezda i pravi je raj za ljubitelje prirode.

Površina Planine Tare je 183 kvadratnih kilometara – dužina 50 kilometara, a širina 22 kilometara. Prosečna nadmorska visina je 1.200 metara, a najviši vrh Kozji rid dostiže 1.591 metara. Tara je proglašena nacionalnim parkom 1981. godine.

Posetiocima Tare dostupno je oko 290 kilometara markiranih planinarskih staza i više od 75 kilometara biciklističkih ruta, a veliku atrakciju predstavlja kanjon reke Drine sa jezerom Perućac na kome se organizuju krstarenja brodom.

Tara je najpoznatija kao stanište endemske Pančićeve omorike i mrkog medveda, ali je prepoznatljiva i po mešovitim šumama bukve, smrče i jele koje zauzimaju 80 odsto teritorije, ali i bogatoj kulturnoj baštini kao što su stećci koji su na listi Uneskove baštine, zatim manastiru Rača, zadužbini kralja Dragutina iz 13. veka i srednjovekovnom utvrđenju Solotnik iz 14. veka.

U Nacionalnom parku Tara ribolov je dozvoljen na jezerima, a lov na divokoze je popularan među strancima.

Zakonom o nacionalnim parkovima, Nacionalni park Tara osnovan je radi očuvanja kraškog reljefa (uvale i doline, ponornice i vrtače) i najkvalitetnijih šumskih ekosistema lišćarskih, četinarskih i mešovitih zajednica na Balkanu i u Evropi, koje odlikuje izvanredna struktura, kvalitet i zdravstveno stanje sastojina. Na Tari se nalaze staništa i populacije divlje flore sa brojnim vrstama biljaka od značaja na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou, među kojima se posebno izdvaja Pančićeva omorika na svom ishodnom autohtonom staništu i mestima na kojima je prvi put pronađena i opisana kao za nauku nova vrsta četinarskog drveta.

Kada je reč o staništima i populaciji divlje faune, posebno treba pomenuti ptice, među kojima su najpoznatije crna žuna, veliki detlić, uralska sova, gaćasta kukumavka, divlja kanarinka i planinska senica. Od  sisara na Tari obitavaju medved, divokoza, vuk, divlja svinja, divlja mačka i kuna zlatica, a među instektima je najvredniji endemo-reliktni Pančićev skakavac.

Živopisne predele Tare, piše takođe u Zakonu, odlikuje “niz karakterističnih obeležja uslovljenih stanjem i odlikama prirodnih činioca, odmerenim uticajem ljudi na prirodu, narodnim stvaralaštvom i graditeljstvom”. Tara ima bogato kulturno-istorijsko nasleđe, u okviru kog Zakon pominje manastir Raču, nekropole u Perućcu i u Rastištu, skitu Sv. Đorđa i druga spomen obeležja, o kojima se do sada brinulo.

Među ciljevima osnivanja Nacionalnog parka Tara, Zakon navodi i “uspostavljanje adekvatnog kvaliteta života ljudi u nacionalnom parku, i to kroz razvoj društvene, kulturne i ekonomske aktivnosti”, pa se nadamo da će uvođenje naplaćivanja ulaza i drugih naknada za boravak na Tari pomoći u njegovoj realizaciji, uz bojazan da su mnogi predeli u Srbiji formalno zaštićeni, ali su uništeni izgradnjom derivacionih mini hidroelektrana i preteranom sečom šuma, što sam pojam zaštite prirode obesmišljava nebrigom i korupcijom, kroz manjak svesti o važnosti samog postojanja životne sredine, a potom i da ona treba da bude zaštićena jer služi svima. A nekima na čast.

Izvor: Daljine.rs, septembar 2019. godine