Uspon na vrh Trem (1810 m) – Suva planina, autentična planinarska avantura

Suva planina, smeštena u jugoistočnoj Srbiji, jedan je od najimpresivnijih i najsurovijih planinskih masiva u zemlji. Iako manje poznata široj javnosti u poređenju sa Kopaonikom ili Zlatiborom, ova planina među planinarima ima status gotovo mističnog mesta – planine koja ne oprašta nespremnost, ali obilato nagrađuje uporne, spremne i radoznale. Najviši njen vrh, Trem, sa svojih 1.810 metara nadmorske visine, nije samo najviša tačka Suve planine, već i simbol njenog karaktera: divlji, ogoljen, oštar, ali moćan i uzvišen.

Uspon na Trem je više od rekreacije. To je dan borbe sa sobom, prirodom, usponima i vetrom, ali i dan u kome se, na kraju puta, pogled sa vrha pamti godinama. Nije retkost da planinari koji su jednom stajali na Tremu, godinama kasnije o njemu govore s poštovanjem kao o svetom mestu.

Geografski položaj i prirodne karakteristike

Suva planina se pruža u pravcu severozapad–jugoistok, između Niške kotline na severu i doline reke Toplice na jugu. Njen greben dominira nad okolinom – naglo se uzdiže iz ravnice, a onda, poput prirodne tvrđave, postaje sve strmiji i nepristupačniji kako se ide ka centru planine. To je planina bez vodenih tokova na većim visinama – nema jezera, niti potoka – pa se njeno ime „suva“ odnosi upravo na taj nedostatak površinskih voda. Ipak, unutar same planine krije se veliki broj podzemnih kraških oblika – pećina i jama, od kojih mnoge još nisu istražene.

Teren je u većem delu kamenit, sa siparima i stenovitim formacijama koje podsećaju na planine Dinarida. Vegetacija je izrazito raznovrsna – na nižim nadmorskim visinama dominira bukva, zatim dolazi nisko rastinje, pa travnate površine, a na najvišim tačkama – samo kamen i vetar. Ovaj prelaz iz jednog biljnog sveta u drugi može se pratiti gotovo sa svakih 200 metara uspona, što čini hod kroz planinu dodatno zanimljivim i edukativnim. Posebno je upečatljiv kontrast između guste senovite šume na početku i surovog, ogoljenog vrha Trema.

Pristup stazi i organizacija ture

Najčešća i najpraktičnija polazna tačka za uspon na Trem je planinarski dom „Bojanine vode“, koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 860 metara. Do doma se može doći automobilom iz pravca Niša, putem koji prolazi kroz sela Donja i Gornja Studena. Put je asfaltiran do doma i u solidnom je stanju. Na samom početku nalazi se i česma sa planinskom vodom, koja je poslednja tačka za snabdevanje pre početka uspona.

Staza od Bojaninih voda do Trema duga je oko 7,5 kilometara u jednom pravcu, sa ukupnim usponom od približno 950 metara. Sama staza je jasno markirana, ali zbog terenskih uslova nije preporučljiva za potpune početnike bez fizičke kondicije. Planinari često kombinuju uspon i silazak u obliku kružne ture – npr. uspon preko Devojačkog groba, a povratak preko Mosora ili Rakoskog dola, što dodatno obogaćuje doživljaj.

Deonica po deonica – kako izgleda uspon

Prvi deo staze vodi kroz gustu bukovu šumu. Podloga je zemljana, blago vlažna i prijatna za hodanje, sa blagim usponom koji omogućava da se telo zagreje. Ovaj deo traje oko sat do sat i po, u zavisnosti od tempa. Na visini od oko 1.300 metara nailazi se na plato zvan Devojački grob. Odatle staza izlazi iz šume i kreće se ka grebenu, gde počinje pravi izazov. Teren postaje znatno zahtevniji – hodate po siparu i kamenju, bez hlada, izloženi vetru i suncu. Tu se oseća pravi duh Suve planine: oštrina pejzaža, miris suvih trava i pogled koji se sve više širi.

Završni deo uspona vodi uz sam greben – to je deo koji oduzima dah kako usled napora, tako i zbog vidika. Desno se vidi padina koja se strovaljuje ka Gornjoj Studeni, levo se pruža pogled ka Mosoru i dalje ka Staroj planini. Vrh Trem je ravan i širok plato sa malim kamenom oznakom na sredini – ništa spektakularno samo po sebi, ali ono što vas okružuje čini da se osećate kao da ste na vrhu sveta.

Šta očekivati na vrhu

Vetrovito je gotovo uvek, i to vetrovima koji dolaze iz različitih pravaca. Na vedar dan, sa Trema se jasno vidi Niš, ali i Stara planina na istoku, Radan ka jugu i deo Kopaonika na zapadu. Pogled se pruža u krug, bez prepreka. Nema mobilnih tornjeva, kafića ni gužve – samo priroda, tišina i osećaj postignuća.

Mnogi planinari na vrhu ostaju i po sat vremena, uživajući u pogledu i obroku koji su poneli. Za razliku od popularnih komercijalnih destinacija, ovde nećete naići na veliki broj ljudi – ponekad ćete Trem deliti sa još jednom ili dve grupe, a ponekad biti sasvim sami.

Praktični saveti za one koji planiraju uspon

Zbog nedostatka prirodnih izvora, voda se mora nositi sa sobom u dovoljnoj količini – minimum dve litre po osobi. Ne postoji mogućnost dopune usput, pa je planiranje potrošnje ključno. Hrana treba biti lagana, ali hranljiva – energetske pločice, orašasti plodovi, suvo voće i sendviči su najbolji izbor.

Što se obuće tiče, obavezne su čvrste planinarske cipele koje štite zglob. Teren zna biti nezgodan, a sipar može da „proklizava“. Štapovi mogu biti velika pomoć, naročito pri silasku. Vreme može brzo da se promeni, pa u rancu treba imati i vetrovku i zaštitu od kiše, čak i leti. U letnjim mesecima, krema za sunčanje i kapa su obavezni, jer je veći deo staze potpuno izložen suncu.

Kada ići

Najbolje vreme za uspon je od aprila do novembra. Proleće donosi buđenje planine i svežinu, leto duge dane i spektakularne vidike, dok je jesen posebno lepa zbog boja šume na nižim deonicama. Zimi je Trem takođe dostupan, ali samo za iskusne planinare sa kompletnom zimskom opremom i poznavanjem rute, jer sneg zna potpuno da zamaskira stazu.

Zaključak

Uspon na Trem nije turistička šetnja, već prava planinarska tura. Nije najteža u Srbiji, ali je jedna od onih koje zahtevaju ozbiljnost i poštovanje prema prirodi. Zauzvrat, pruža sve ono što planinarenje čini posebnim: tišinu, moćne pejzaže, unutrašnju snagu i mir. Suva planina je mesto gde planinari ne dolaze da pobede planinu, već da je razumeju. A Trem je njena kruna.

Ako želiš da iskusiš Srbiju iz perspektive koju nećeš naći u vodičima, ako želiš tišinu visine, vetar na licu i kamen pod nogama – Suva planina te zove. I Trem te čeka.